Iran spreman da odgovori SAD-u

Иран наставља да се наоружава и учвршћује војне везе са Русијом, као и са Кином, док се припрема за нове дипломатске и економске нападе САД под вођством Доналда Трампа и Републиканске странке, противника споразума о нуклеарном програму с Техераном и заговорника задржавања Ирана у дубокој изолацији. Након што су од Кремља набавиле противракетни систем С-300, иранске власти сада преговарају с Русима и о куповини њиховог оружја вредног 10 милијарди евра, међу којим су тенкови Т-90, артиљеријске батерије, авиони и хеликоптери, пренела је руска агенција РИА речи Виктора Озерова, председавајућег комитета за одбрану и безбедност горњег дома националног парламента. Са Кином је Иран потписао споразум о интензивирању војне сарадње. Тај договор, како је известио „Џерузалем пост”, подразумева још више билатералне координације у обуци војника и тешње повезивање у односу према регионалним безбедносним питањима. Ти потези разљутиће Вашингтон, па и Трампа, уз све контрадикције његових ставова према Блиском истоку, у којима је тешко уочити доследну политику каква не би себи скакала у стомак. Позицијом коју су он и републиканци заузели у погледу Техерана, на пример, могао би бити ослабљен и сиријски режим, премда Трамп сугерише да је могућа макар посредна сарадња са Башаром ел Асадом у борби против џихадизма.

Руска авијација омогућује Асаду да напредује на фронту, али пешадија којом то чини, пошто му је регуларна војска добрано истрошена годинама рата и дезертирањем, прилично зависи од бораца које је регрутовао и послао Иран. Његова војна и финансијска помоћ је режим у Дамаску одржавала у животу пре руске интервенције и није му ни након ње престала бити неопходна. Чак и да САД под Трампом престану да подржавају сиријске побуњенике, питање је да ли би се повукли кључни покровитељи антиасадовских снага из региона, попут Саудијске Арабије, Катара и Турске, уверене да ће с новим америчким председником имати боље односе него са актуелним, па тиме и још више одрешене руке, које ни досад није држала подаље од суседа. Поткопавање Ирана ишло би науштрб и офанзиве против Исламске државе (ИД) у Ираку. Шиитске милиције које у њој учествују више су под контролом Техерана него Багдада. Бела кућа под Бараком Обамом и Пентагон прећутно су прихватили чињеницу да су у рату са ИД на истој страни с Ираном, па су дозволили да амерички војници наступају у дискретној координацији с тим паравојним формацијама.

Донекле је Обама заузео исти став и према Асаду, наоружавајући његове противнике из опозиције, али усредсређујући се на бомбардовање положаја ИД и ваздушно покривање курдских трупа које нападају џихадисте. Трамп, међутим, тврдећи да му је сузбијање исламистичког тероризма приоритет, као могућег савезника прихвата само Асада, али не и Иран. Стога би могле учестати вести налик овој последњој о наоружавању Техерана. Већ и у складу с тим колико су Русија односно Кина присутне на ширем Блиском истоку – премда Пекинг показује све више занимања за тај део света – војна сарадња с Москвом је далеко више одмакла. У августу је ирански министар одбране, бригадни генерал Хусеин Дехган, изјавио да његова држава жели и да од Русије купи „сухоје 30” и да одговор Москве „засад није одричан”. Новости о евентуалном напретку преговора о том аранжману, истина, одонда није било.