Iran spreman da odgovori SAD-u

Иран наставља да се наоружава и учвршћује војне везе са Русијом, као и са Кином, док се припрема за нове дипломатске и економске нападе САД под вођством Доналда Трампа и Републиканске странке, противника споразума о нуклеарном програму с Техераном и заговорника задржавања Ирана у дубокој изолацији. Након што су од Кремља набавиле противракетни систем С-300, иранске власти сада преговарају с Русима и о куповини њиховог оружја вредног 10 милијарди евра, међу којим су тенкови Т-90, артиљеријске батерије, авиони и хеликоптери, пренела је руска агенција РИА речи Виктора Озерова, председавајућег комитета за одбрану и безбедност горњег дома националног парламента. Са Кином је Иран потписао споразум о интензивирању војне сарадње. Тај договор, како је известио „Џерузалем пост”, подразумева још више билатералне координације у обуци војника и тешње повезивање у односу према регионалним безбедносним питањима. Ти потези разљутиће Вашингтон, па и Трампа, уз све контрадикције његових ставова према Блиском истоку, у којима је тешко уочити доследну политику каква не би себи скакала у стомак. Позицијом коју су он и републиканци заузели у погледу Техерана, на пример, могао би бити ослабљен и сиријски режим, премда Трамп сугерише да је могућа макар посредна сарадња са Башаром ел Асадом у борби против џихадизма.

Руска авијација омогућује Асаду да напредује на фронту, али пешадија којом то чини, пошто му је регуларна војска добрано истрошена годинама рата и дезертирањем, прилично зависи од бораца које је регрутовао и послао Иран. Његова војна и финансијска помоћ је режим у Дамаску одржавала у животу пре руске интервенције и није му ни након ње престала бити неопходна. Чак и да САД под Трампом престану да подржавају сиријске побуњенике, питање је да ли би се повукли кључни покровитељи антиасадовских снага из региона, попут Саудијске Арабије, Катара и Турске, уверене да ће с новим америчким председником имати боље односе него са актуелним, па тиме и још више одрешене руке, које ни досад није држала подаље од суседа. Поткопавање Ирана ишло би науштрб и офанзиве против Исламске државе (ИД) у Ираку. Шиитске милиције које у њој учествују више су под контролом Техерана него Багдада. Бела кућа под Бараком Обамом и Пентагон прећутно су прихватили чињеницу да су у рату са ИД на истој страни с Ираном, па су дозволили да амерички војници наступају у дискретној координацији с тим паравојним формацијама.

Донекле је Обама заузео исти став и према Асаду, наоружавајући његове противнике из опозиције, али усредсређујући се на бомбардовање положаја ИД и ваздушно покривање курдских трупа које нападају џихадисте. Трамп, међутим, тврдећи да му је сузбијање исламистичког тероризма приоритет, као могућег савезника прихвата само Асада, али не и Иран. Стога би могле учестати вести налик овој последњој о наоружавању Техерана. Већ и у складу с тим колико су Русија односно Кина присутне на ширем Блиском истоку – премда Пекинг показује све више занимања за тај део света – војна сарадња с Москвом је далеко више одмакла. У августу је ирански министар одбране, бригадни генерал Хусеин Дехган, изјавио да његова држава жели и да од Русије купи „сухоје 30” и да одговор Москве „засад није одричан”. Новости о евентуалном напретку преговора о том аранжману, истина, одонда није било.

И пре тога, Трампове изјаве о Ирану током кампању биле су постојано непријатељске. Његова тврдокорна одбојност и републиканаца према Техерану већ је почела да се претаче и у конкретна дела. Амерички Конгрес је, гласајући готово доследно по партијским линијама, уз свега неколико демократа који су подржали ту иницијативу ривалске странке, блокирао продају цивилних авиона Ирану. Забрана није стављена само на летелице америчког „Боинга” него и на оне који производи француски „Ербас”, јер најмање десет процената њихових делова потичу из САД, па је за ту продају такође неопходна сагласност Вашингтона. Републикански чланови Конгреса, тврдећи да би и цивилни авиони могли послужити Ирану да превози трупе у Сирију, нису се предомислили ни након што су их опоненти, како јавља Ројтерс, упозорили на то да би блокада уговора о продаји могла збрисати радна места у домаћој авио-индустрији.

Још далекосежније од тога јесте што је Конгрес изгласао и десетогодишњи продужетак санкција наметнутих Ирану како би се омео у развијању нуклеарних капацитета и евентуалним напорима да конструише атомску бомбу. Обнова ембарга, ако и није кршење, прилично личи на саботажу споразума о ограничењу нуклеарног програма који је Техеран потписао прошлог лета у замену за ослобађање од већине санкција. И пре него што су осоко-љени победом на изборима почетком месеца, републиканци су у Конгресу одмах након склапања споразума деловали као да га намерно поткопавају. Тако су готово моментално увели додатна ограничења за визе не само Иранцима, него и онима који су њихову земљу посетили, поручујући да она има остати изопштена упркос пристајању на услове сила с којима је преговарала о споразуму. Трамп је обећавао да ће тај договор, који онемогућава Ирану да направи нуклеарну бомбу у наредних десет година, оборити, да би касније казао како га можда неће срушити али да ће се обрушити на Техеран, према којем је, како сматра, Барак Обама био превише попустљив. Ако би се одлучио и за војну акцију против Ирана, на бомбардовање тамошњих нуклеарних постројења, наишао би на проблем: руски противракетни систем С-300, који је инсталиран и око погона Фордо, једног од оних у које је Запад највише сумњао да потајно служи производњи атомске бомбе.

Иран се не ослања само на руску војну помоћ, него настоји да и сам ојача. Министар одбране Дехган је летос казао и да је Москва нудила Техерану савременији, унапређени противваздушни систем за пресретање непријатељских пројектила, под именом С-400, али да његова држава није била заинтересована. Из тога је вероватно требало схватити да он Ирану није потребан зато што су његови стручњаци направили сопствену, наводно усавршену верзију С-300, прозвану „бавар-373”, која је откривена јавности неколико дана пре Дехганове изјаве. Тада је ирански председник Хасан Рохани саопштио да је ирански војни буџет удвостручен у поређењу с претходном годином, као и да је његова земља конструисала свој први ваздушни ловац.

Роханију наредне године предстоји битка за још један мандат. Прагматични политичар је заложио свој углед за потписивање споразума о нуклеарном програму. Рушење тог споразума – који је досад, због америчких санкција, ионако земљи донео мање економске користи него што се очекивало, па је донекле већ разочарао Иранце – нарушило би и Роханијеве шансе на изборима и ојачало тврдокорне конзервативце предвођене врховним ајатолахом Алијем Хамнеијем, који су против дијалога са Западом. И на тај начин би се Иран гурао у радикализацију уместо да се помогне његово отварање према свету.