"Izbori namešteni, Hilari da traži ponovno prebrojavanje"
Kompjuterski stručnjaci i advokati urgiraju da Hilari Klinton zatraži ponovno prebrojavanje glasova u tri "sving" države u kojima je Tramp iznenađujuće pobedio. Oni smatraju da su rezultati u Mičigenu, Pensilvaniji i Viskonsinu namešteni.
Traži ponovno brojanje glasova
Ugledni advokat za glasačka prava Džon Bonifaz, kao i Aleks Halderman, direktor Centra za kompjutersku bezbednost na Univerzitetu u Mičigenu predvode tim koji lobira i ubeđuje Hilari Klinton da zatraži novo brojanje glasova.
Prošle nedelje održali su konferenciju sa Hilarinim šefom kampanje Džonom Podestom i njenim savetnikom Markom Elijasom, kojima su predstavili svoja saznanja o navodnoj manipulaciju izbornim rezultatima, i to u dokumentu na 18 stranica.
Prema njihovim tvrdnjama, u Viskonsinu je u glasanju zabeležena jedna upadljiva razlika.
- Naime, u okruzima gde se glasalo zaokruživanjem imena kandidata na papiru Hilari Klinton je dobila čak sedam posto glasova više nego u okruzima gde se glasalo putem elektronskih mašina za glasanje. Prema statističkoj analizi, Klintonovoj je na taj način navodno ukradeno 30.000 glasova - a samim tim i pobeda, jer je u konačnom rezultatu imala 27.000 manje od Trampa - piše magazin "Njujork".
Pensilvanija, Mičigen, Viskonsin
Iako grupa nije pronašla konkretan dokaz o hakovanju, ističe da postoji "zabrinjavajući i sumnjiv obrazac" koji dodatno dobija na težini ukoliko se zna da je Bela kuća optužila ruske hakere da su provalili u sistem Demokratke partije.
Slična situacija poput one u Viskonsinu (10 elektora) zabeležena je i u Pensilvaniji (20 elektora), dok u Mičigenu (16 elektora) i dalje nije proglašen pobednik, s obzirom da je razlika u glasovima minimalna. Tramp je osvojio 290 elektora, a Hilari 232. Ukoliko bi nekim čudom glasovi iz Viskonsina i Pensilvanije otišli Klintonovoj, ako se naravno pronađe dokaz o manipulaciji, uz pobedu u Mičigenu ona bi postala novi predsednik SAD.
Grupa ističe da "vreme za Hilari ističe", jer je rok za podnošenje žalbe na rezultat u Viskonsinu petak, a u Pensilvaniji ponedeljak.
Za sada nije poznato da li su advokati i kompjuterski stručnjaci uspeli da ubede Klintonovu da podnese zvanični prigovor na rezultat glasanja.
- Naša zemlja mora da sprovede temeljnu istragu o mešanju stranih sila u izborni proces - navodi se između ostalog u dokumentu koji su potpisali akademici, stručnjaci i advokati koji su istraživali navodnu manipulaciju glasovima.
Inicijativi se pridružila i Heba Abedin, sestra kontroverzne Hilarine štićenice i savetnice Hume Abedin, koja je putem društvenih mreža zamolila svoje pratioce da Ministarstvu pravde podnesu zahteve o ponovnom brojanju glasova u ključnim državama.
Mišljanje elektora
Do sada je oko 4,5 miliona ljudi potpisalo peticiju koja nalaže da elektori promene svoje mišljenje i glasaju protiv Donalda Trampa, uprkos želji glasača iz njihovih država.
Kroz istoriju bilo je svega 157 "nevernih elektora", koji nisu ispoštovali volju naroda, ali njihovi glasovi nikada nisu bili dovoljni da se izborni rezultat promeni.
Grupa američkih elektora iz redova demokrata traže način da blokiraju imenovanje Donalda Trampa za predsednika SAD, ubeđujući jedan broj republikanskih elektora da ne glasaju za njega, prenose američki mediji.
Pročitajte još:
* On je očajniji i od Hilari: Ovom Srbinu je Tramp pomrsio konce
* Zavera protiv Trampa: Proteste u Americi finansira Džordž Soroš
Elektori treba da glasaju za predsednika i potpredsednika SAD 19. decembra.
Shodno rezultaima izbora, Tramp može da očekuje podršku 290 elektora dok Hilari Klinton ima 228.
Minimum glasova koje kandidat treba da ima kako bi bio izabran za predsednika SAD je 270.
Demokrate protiv republikanaca
Grupa demokrata, uglavnom iz država Vašington i Kolorado, traže način da ubede republikankse elektore da ne glasaju za Trampa nego za nekog trećeg kandidata kao što su republikanci Mit Romni ili Džon Kašić, bez obzira na njihovu zakletvu ili zakone u nekoj od država iz kojih dolaze.
U slučaju da dovoljno elektora odustane od Trampa i time propadne pokušaj izbora predsednika, konačna odluka bila bi na Predstavničkom domu.
Ako bi se to desilo, moglo bi da dođe do političkih previranja u kojem bi celi sistem elektorskog glasanja mogao biti ukinut.
