Stojan Čupić: Pismen i uman vojvoda
Među najznačajnijim srpskim vojvodama Prvog srpskog ustanka Stojan Dobrilović Čupić bio je najrečitiji. Junak u narodnoj pesmi ispevan i pod imenom Zmaj od Noćaja, rođen je u Pivi 1765. godine.
Ostao je veoma rano bez roditelja. Iako je bio mlad, bio je najstariji među decom i morao da zbrine porodicu. Odlučio je da se sa sestrama Đurđijom, Katom i Stanom preseli u Mačvu, u Crnobarski salaš, gde mu je živeo deda Tode. Krajem 18. veka u Srbiji nije bilo škola, ali je Stojan bio pismen, kao i svi njegovi Dobrilovići, pa se veruje da su se čitanju i pisanju učili u nekom od mačvanskih manastira.
U Crnobarskom salašu bavio se trgovinom stoke. Zdravog i lepog, bistrog, okretnog i odlučnog momka je zapazio Strahinja Čupić iz susednog Noćajskog Salaša, bogat čovek, ali bez dece. Dedi je predložio da Stojana posini. Kada je dobio pristanak, naš junak je uz svoje ime i prezime dodao i poočimovo prezime Čupić.
Od njega je dobio nešto zemlje da obrađuje, a legende kažu da je tri puta na njivama nailazio na zakopani novac. Uspešno se bavio i zemljoradnjom i trgovinom, pa ga je Prvi srpski ustanak zatekao kao bogatog mačvanskog trgovca. Početkom bune protiv dahija, Stojan Čupić je bio zreo i odgovoran muškarac, preduzimljiv srpski domaćin, čuven i uvažen.
Sa Karađorđem se Stojan prvi put sreo kod Valjeva, gde je išao da trguje svinjama. Taj susret je bio presudan za njegov dalji život, odricanje od bogatstva kako bi se posvetio borbi srpskog naroda za oslobođenje.
Šta je u muzeju?
Pancir i kaciga Stojana Čupića se čuvaju u Muzeju Vojne akademije u Beogradu.
Čim je počeo ustanak, prikupio je oko sebe ljude i sa njima organizovao zasede i zatvarao puteve i prolaze Turcima. Zajedno sa Ilijom Srdanom iz Prnjavora i drugim viđenijim Mačvanima, podigao je Srbe u Mačvi. U prvoj akciji, Čupić je postavio zasedu u Zasavici i na prevaru razoružao Turke. Samo je jednog pustio u Bosnu da prenese njegovu poruku. Već u prvoj borbi iskazao je svoju domišljatost i snalažljivost.
Učestvovanjem u nebrojenim bitkama postao je jedno od najznačajnijih lica ustanka, a naročito se istakao u bojevima na Mišaru i Crnobarskom Salašu. U obe bitke je savladao znamenite turske junake. U borbi na Glavici preko Drine je spasao Cincar Janka. Zahvaljujući hrabrosti i ugledu, postao je nezvanični starešina mačvanskih ustanika, pa ga je Karađorđe postavio za mačvanskog vojvodu. Ovlastio ga je da sam postavlja i bira niže vojne starešine.
Stojan Čupić je bio veliki rodoljub, ali i odličan poznavalac rukovanja oružjem. njegovo junaštvo i vešto vojevanje narodni pesnik je opevao verno i toplo. U stihovima je opisan uvek na konju, u sjajnom panciru i sa čeličnom kacigom na glavi. Narodna epska pesma dala mu je i posebno ime "Zmaj od Noćaja", po kojem ga i danas pamte.
Nakon propasti Prvog srpskog ustanka Čupić je prešao u Srem, ali čim je počeo Drugi srpski ustanak sastao se sa Milošem Obrenovićem i ponovo podigao celu Mačvu na oružje. Međutim, u Mačvi se nekoliko kmetova protivilo novom ustanku. Odlučili su da Stojanu postave zamku. Pozvali su ga na sastanak i obavestili Turke gde da ga čekaju. Okovan u gvožđe odveden je u Zvornik u tamnicu, gde su ga kasnije ubili.
Čupić je bio veoma rečit. Na narodnim skupštinama je govorio duge i veoma smišljene besede. Pričao je tečno i zanimljivo, pa je vožd Karađorđe, imajući na umu i pismenost vojvode Molera, umeo da kaže:
- Koekude, ko mi nadgovori Čupića i natpiše Molera, daću mu što zatraži.
Stojan je iza sebe ostavio dve kćeri i sina Tomu. Toma je imao sedmoro dece, ali nijedno nije preživelo. U Salašu Noćajskom žive potomci Stojanove sestre.
Ko je bio Zmaj od Noćaja?
Odgovore su dali učenici dopunske škole na srpskom jeziku iz Lindaua, nastavnice Jelene Milenković.
