Okrugli sto "Vesti": Kuda ide Bosna i Hercegovina?
U Bosni i Hercegovini, kroz čitavu istoriju, sve političke odluke su bile duplo teže, duplo komplikovanije i sa daleko više posledica za građane. Tako je i referendum o tome da li da 9. januar ostane Dan Srpske, izazvao tenzije koje su političku situaciju dovele do usijanja, a retki, ali glasni desno orijentisani političari spomenuli reč od koje se u BiH sve trese - rat! Strasli su se slegle, ali se BiH i dalje "davi" u Dejtonskom sporazumu, ima problema sa korupcijom, siromaštvom i sa pojavom vehabizma. Može li takva BiH opstati?
x I kada u BiH nema političkih tenzija problemi postoje. Jedan od njih je korupcija, druga visoka nezaposlenost. Koliko je podizanje političkih tenzija u stvari paravan da se građanima skrene pažnja sa tih problema?
x Predsedavajući Vojnog odbora NATO general Petr Pavel nedavno je izneo pretpostvaku da bi Bosna i Hercegovina mogla postati utočište za terorizam. To je prvi put da jedan čelnik NATO to izgovara. Da li je to novost? Kolika je opasnost od terorizma u BiH?
x Da li se u BiH povećava islamski radikalizam? Koji sve faktori utiču na to? Zašto političari o tome ćute, odnosno tu temu koriste samo u političke svrhe?
x Da li će Zapad ostati na poziciji insistiranja na unitarnoj BiH? Postoje i mišljenja da Zapadu zapravo odgovara ovakav status kvo, odnosno Banja Luka kao kontrateža Sarajevu, kako bi na toj klackalici lakše držao konce u rukama.
x Kakva je uloga Rusije u odnosima Banja Luke i Sarajeva? Koliku rusku podršku ima predsednik Srpske Dodik koji je kod Vladimira Putina boravio tri dana uoči referendima?
X Posle svih političkih trgovina, posle velikih oscilacija njegovog rejtinga, kakva je politička sudbina namenjena Miloradu Dodiku koji se usprotivio odluci Ustavnog suda? Kakva Bakiru Izetbegoviću, i šta je sa stavovina Hrvata?
x BiH su zvali malom Jugoslavijom. Zbog čega međunarodna zajednica instistira na multietničnoj BiH, kada je podržala raspad Jugoslavije?
Učesnici: Profesor dr Dragan Simeunović, dr Dario Vidojković
Naši sagovornici izjasnili su se o ovim i brojnim drugim temama. Njihova mišljenja, stavove, sugestije i predloge objavićemo u vikend izdanju "Vesti" od 22. oktobra.
Profesor dr Dragan Simeunović je dugogodišnji redovni profesor na Fakultetu političkih nauka Univerziteta u Beogradu. Usavršavao se na renomiranim svetskim univerzitetima, između ostalih i na Univerzitetu u Hajdelbergu, u Institutu za društvenu istoriju u Amsterdamu i na Harvardu. Od 2013. je v.d. direktor Akademije za nacionalnu bezbednost koju je osnovala Vlada Republike Srbije kao visokoškolsku instituciju od posebnog nacionalnog interesa. Na osnovnim studijama Fakulteta političkih nauka predaje predmete: Uvod u političku teoriju, Istorija političke misli u Srba i Fenomenologija nasilja. Rukovodilac je master studija "Političko nasilje i država" na Fakultetu političkih nauka u okviru kojih predaje predmete: Teorija i praksa prevrata i Terorizam. Rukovodilac je i specijalističkih strukovnih studija "Terorizam i organizovani kriminal" na Fakultetu političkih nauka Univerziteta u Beogradu . Utemeljitelj je i koupravnik specijalističkih strukovnih studija "Terorizam, organizovani kriminal i korupcija " na Pravnom fakultetu Univerziteta u Beogradu gde predaje predmet Terorizam i kontraterorizam. Takođe je osnivač je i rukovodilac multidisciplinarnih master studija na Univerzitetu u Beogradu "Terorizam, organizovani kriminal i bezbednost". Osim toga predaje i predmet Savremena politička teorija i politička filozofija na doktorskim studijama Fakulteta političkih nauka u Beogradu i predmete Teorija politike i Religijski ekstremizam i nasilje, na drugim specijalističkim studijama. Učestvovao je i u nastavi na doktorandskom studiju Univerziteta "Fridrih Šiler" u Jeni, SR Nemačka na master studijama Univeziteta u Pomeciji i L Akvilji, Italija, kao i na master i doktorandskim studijama univerziteta LUDES u Luganu, Švajcarska.
Naučni rad profesora Simeunovića posvećen je celini društvene misli: političkoj teoriji, filozofiji i istoriji. Napisao je devetnaest knjiga iz oblasti društvenih nauka, priredio veliki broj zbornika i hrestomatija, rukovodio projektima u zemlji i inostranstvu i objavio je niz priloga u časopisima i zbornicima što ukupno čini preko 200 bibliografskih jedinica. Najpoznatije knjige su mu "Terorizam", "Političko nasilje", "Novi svetski poredak i nacionalna država", "Teorija politike", "Srpska kolektivna krivica", "Uvod u političku teoriju", "Nacija i globalizacija" i "Novovekovne političke ideje u Srba". Sve knjige su imale po nekoliko izdanja, a neke su objavljivane i na stranim jezicima. Od radova profesora dr Simeunovića objavljenih na stranim jezicima ( nemačkom, engleskom, francuskom,ruskom, italijanskom, kineskom, mađarskom, albanskom i slovenačkom) izdvajamo knjige: "Le nouvel ordre mondial et l' Etat-nation", Paris-Guernes, Dialogue, France,1996, "The Serbian Collective Guilt", 2007, "Nessuno sia escluso", Bologna, Italia, 2009 i „Нација и глобализација", Москва, 2013. Kao renomirani međunarodni ekspert i profesor, dr Dragan Simeunović je držao predavanja na svim kontinentima i u preko 70 zemalja sveta, pre svega u SAD, Nemačkoj, Velikoj Britaniji, Rusiji, Grčkoj, Italiji, Švajcarskoj i Turskoj. U Grčkoj je šest godina bio viziting profesor.
Sekretar je Odbora za društvenu teoriju i filozofiju SANU, član je Američke akademije političkih nauka, član je Evropske akademije nauka i umetnosti, potpredsednik je naučnog udruženja "Nauka i društvo", dopisni je član "Collegium Europaeum Jenense" Univerziteta u Jeni, direktor je Centra za studije bezbednosti i istraživanje terorizma, specijalni je savetnik Balkanske asocijacije za krivično pravo, član je Glavnog odbora pronalazačko-naučne asocijacije "Trust mozgova", takođe i International Studies Association, International Criminal Law Network i International Political Studies Assosiation. Član je Rimskog kluba, Izvršnog odbora ICTAC (International Contraterrorism Academic Community) , i član Naučnog komiteta Centro Studi Criminologi in Veneto Mestre (Italija) i Naučnog borda Centro Alti Studi per la Lotta al Terrorismo e alla Violenza Politica (Italija). Član je više uređivačkih odbora i saveta časopisa nacionalnog i međunarodnog značaja, kao i raznih međunarodnih odbora i tela. Jedan je osnivača Društva jugoslovensko-indijskog prijateljstva i Društva egipatsko-srpskog prijateljstva. Predsednik je Društva prijateljstva izmedju zemalja ASEANA i Srbije.
Konsultant je i saradnik Svetske banke, OUN i OEBS-a za više oblasti, kao i Ministarstva spoljnih poslova Srbije za pitanja terorizma. Radio je više puta za UNODC kao konsultant i ekspert. Od 2014. je ekspert- predstavnik Republike Srbije u Evropskoj komisiji u Briselu. Napisao je više pozorišnih drama i TV scenarija. U pozorišnoj sezoni 1995/6 njegova drama "Poredak svetski novi" postala je deo repertoara "Zvezdara teatra" i igrana je sa velikim uspehom. Autor je teksta nagrađene radio serije "S one strane života" i autor i voditelj je naučno-obrazovnih TV serijala "Političke ideje u Srba" i "Terorizam" koji su emitovani tokom 2005. i 2006. na RTS.
O njegovom životu i delu ugledni publicista Miloš Jevtić napisao je 1999. godine knjigu "Zagonetke Dragana Simeunovića". Govori engleski, nemački i ruski, a služi se italijanskim i grčkim jezikom.
Dr Dario Vidojković, rođen u Ingolštatut u SR Nemačkoj, radi kao istoričar i asistent na Katedri za Noviju istoriju na Univerzitetu u Regenzburgu. Studirao je pored istorije i pravne i političke nauke. Bavi se nemačkom i istorijom Balkana i srpskog naroda, ali isto tako predaje i o istoriji SAD-a i njene spoljne politike. Pored toga se interesuje i za istoriju filma. U svom doktorskom radu istraživao je nemačku sliku o Srbiji i Srbima u javnom diskurzu i u diplomatiji u periodu od 1878. do 1914. godine, dakle između Berlinskog kongresa i izbijanja Prvog svetskog rata (Vidojković, Dario: Von Helden und Königsmördern. Das deutsche Serbienbild im öffentlichen Diskurs und in der Diplomatie von 1878 bis 1914, Wiesbaden 2015).
Pisao je uvod za ratni dnevnik Grofa Elca koji je služio u Kozačkoj diviziji pri Vermahtu u Jugoslaviji tokom Drugog svetskog rata (Vidojković, Dario: Einleitung. Das Kriegstagebuch des Majors Graf zu Eltz als zeithistorisches Dokument, in: Erwein Graf zu Eltz (Hrsg.): Mit den Kosaken. Tagebuch, Erinnerungen und Gedanken des Erwein Karl Graf zu Eltz 1943-1945/46, Bayreuth 2014, S. 7-44), kao i prilog zborniku profesorke Šubert o srpskom doprinosu u snimanju nemačkih filmova po delima Karla Maja (Vidojković, Dario: Winnetou, Old Shatterhand, Kara Ben Nemsi und Co. Deutsche und Serben auf den Spuren Karl Mays in den Schluchten des Balkans, in: Gabriella Schubert (Hrsg.): Serben und Deutsche im 20. Jahrhundert - im Schatten offizieller Politik, Wiesbaden 2015, S. 219-232). Pored toga, u novembru 2015. godine izašao je kraći tekst, povodom sto godina od početka Prvog svetskog rata (Darko [sic!] Vidojković: Odnosi Srbije sa Austro-Ugarskom, Nemačkom i Rusijom u kontekstu austro-nemačke politike "Drang nach Osten", u: Veliki rat i početak novog sveta: Aktuelno podsećanje za čovečanstvo. Materijal međunarodne konferencije posvećene 100-godišnjici od početka Prvog svetskog rata, Moskva 2015, str. 118-122). U septembru 2016. godine u stručnom časopisu JU SP Donja Gradina "Topola" objavljen je njegov članak o tome šta i kako nemački istoričari pišu o Jasenovcu i ustaškom genocidu (Vidojković, Dario: Jasenovac und der Genozid an den Serben im USK - Im Lichte deutscher Geschichtsschreibung, in: Topola : časopis JU Spomen-područja Donja Gradina, God. 2, br. 2 (2016), str. 61-100). Drugi članci su u pripremi.
Bio je učesnik više naučnih konferencija i držao je predavanja o temama vezanim za istoriju Srbije, Balkana, ali i filma, na primer u Londonu, Kembridžu, Beogradu, Minhenu, Atini, Beču, i u drugim mestima.
Recenzirao je i nekoliko stručnih knjiga, koje se odnose na istoriju Prvog i Drugog svetskog rata i Jugoslavije.
