Genetičar nije Bog
Svetski i naši mediji nedavno su preneli vest o epohalnom otkriću grupe naučnika, među kojima je i molekularni biolog dr Miodrag Gužvić iz Regenzburga, koje bi moglo da promeni ustaljene i prirodne puteve u načinu sticanja potomstva. Za "Vesti" ekskluzivno govori dr Gužvić, koji odmah na početku kaže da je reč o jednom od najbaznijih istraživanja i da nekoj euforiji nema mesta, a pogotovo ne u meri koju su u svet poslali engleski mediji. Čitava stvar se vraća na početak jer bez ženskih gena nema potomstva!
Tim naučnika Univerziteta Bat u Engleskoj, među kojima ste i Vi, prema navodima medija, uspeo je da stvori embrion miša koristeći samo spermatozoid i ćelije kože, bez ženskih jajnih ćelija. Mediji su pojednostavljeno naveli da će to otkriće majke učiniti bespotrebnim ili da će ženama omogućiti rađanje bez jajnih ćelija. Koliko je tačna ta formulacija?
- Nažalost, ni britanski ni naši mediji nisu vest preneli tačno. U ovom istraživanju nije začet miš korišćenjem ćelije kože, kao što nije tačno da je nastao miš bez majke ili bez jajne ćelije. Ukratko, kolege iz Britanije su hemijskim putem izazvali početak embrionskog razvića ženske jajne ćelije. Neposredno posle početka procesa razvića takvih jajnih ćelija, u njih je ubrizgan spermatozoid, što je u četvrtini slučajeva dovelo do nastanka normalnih, zdravih miševa. Predmet studije je, dakle bio, da li je moguće dobiti zdrave životinje ako se jajna ćelija veštački "pogura" u embrionsko razviće, a spermatozoid tek naknadno "doda", za razliku od normalnog mehanizma gde razviće počinje spajanjem jajne ćelije i spermatozoida. U ovoj studiji je korišćena jajna ćelija, a embrioni su se razvijali u telu majke. To znači da za sada nemamo saznanja koja sugerišu da će majke biti bespotrebne ili da će biti moguće dobijati decu bez jajnih ćelija.
Srdačni susreti sa zemljacima
- Primarno se bavim istraživanjima u laboratoriji i godišnje idem na nekoliko kongresa, od čega je otprilike polovina u inostranstvu, a ostali u Nemačkoj. Pored Evrope, bio sam u nekoliko puta u SAD, a ove godine sam posetio i Kinu. Uvek kada sam na kongresu pogledam da li je prisutan neko od kolega koji potiču s naših prostora. Zadovoljstvo mi je da uspostavljam kontakt s našim naučnicima i uglavnom je to praćeno dobrom i srdačnom atmosferom.
Da li je tačno da bi ovaj pionirski poduhvat mogao da dovede do toga da muškarci dobijaju bebe bez učešća ženskih gena, kao i da žene na svet donose decu iako su sterilne?
- Ovaj konkretni poduhvat neće do toga dovesti. Ovo što je u Vašem pitanju navedeno je teorijski moguće, ako se savladaju znanja i tehničke prepreke, a od toga smo još jako daleko. Mislim da će tradicionalni način dobijanja dece ostati prevashodno zastupljen još vrlo dugo. Štaviše, u ovom trenutku teško mogu da zamislim da dva muškarca mogu da dobiju dete bez učešća ženskih gena jer su tehničke prepreke za tako nešto više nego nepremostive.
Istraživanjem na miševima dobili ste 30 jedinki s procentom uspešnosti od 24 procenta. Dobijene jedinke su bile potpuno zdrave i imale su sopstveno potomstvo. Kada će ovo otkriće moći da se primeni i na ljudima?
- Rezultati ove studije trenutno nemaju nikakvu praktičnu primenu kada su u pitanju ljudi. Radi se o istraživanju osnovnih bioloških fenomena. Ono što proizlazi iz studije je saznanje da se određeni prirodni proces može izmanipulisati i stoga je lako zamisliti i spekulisati da će manipulacije nekih drugih procesa biti podjednako moguće i izvodljive. Međutim, trenutno za to nemamo nikakvih konkretnih dokaza.
Beograđanin u Regenzburgu
Rođen 1975. godine u Beogradu gde je završio osnovnu, srednju školu, fakultet i doktorat.
Danas je kao naučni saradnik angažovan na Medicinskom fakultetu Univerziteta u Regenzburgu, na Katedri za eksperimentalnu medicinu i na Farmaceutskom fakultetu u Novom Sadu. Stručno se usavršavao na Državnom univerzitetu u Mičigenu, Univerzitetu u Libeku, LMU u Minhenu. Bavi se genetičkim osnovama metastaza karcinoma, a u svojim naučnim radovima temom razumevanja oboljenja na genetičkom nivou.
Nije oženjen, ali je u vezi s jednom Beograđankom koja takođe živi u Regenzburgu.
Iako nema mnogo slobodnog vremena, rado odlazi u Beograd nekoliko puta godišnje da poseti porodicu, prijatelje i kolege.
Rezultat istraživanja mnogi opisuju kao naučno izigravanje Boga i za to navode primer da bi gej muškarci ovu tehniku mogli da iskoriste za dobijanje potomstva koje neće imati genetske odlike surogat majke, već samo miks genetskih karakteristika dvojice partnera.
- Kao što sam pomenuo ranije, ova studija nema tako dramatične implikacije kao što su mediji preneli. Naučnik ima neutoljivu želju za razumevanjem procesa oko nas. Ponekad ograničenja u radu naučnika ili primeni otkrića dolaze od onih koji kontrolišu šta se radi u naučnim laboratorijama, a ponekad od samih naučnika. Ali čak i kada se dosegnu saznanja i prevaziđu tehničke prepreke koje omogućavaju nešto za šta nije sigurno da li je i koliko etički prihvatljivo, često se i sami naučnici zapitaju: Čemu to, zašto bismo to radili? Ovladavanje nekom tehnologijom ne znači da će se ona nužno i koristiti. Naučnik se često vodi "samo" naučnim otkrićem, ali se etičke implikacije rada često i detaljno razmatraju. S druge strane, to "igranje Boga" od strane naučnika u prethodnim decenijama je značajno unapredilo živote i zdravlje ljudi.
Profesionalno ste angažovani na Univerzitetu u Regenzburgu. Da li se bavite samo naučnim radom, ili ste i predavač? Ima li naših studenata?
- U Regenzburgu se primarno bavim naučnim istraživanjima, ali nekoliko puta godišnje držim predavanja studentima predoktorskih studija. Takođe, u laboratoriji vršimo obuku doktoranata, master i bačelor studenata. Od kako sam ovde, u laboratoriji je bilo dvoje doktoranata, studenata molekularne biologije iz Beograda. Trudim se kad god imam priliku da prenosim svoja znanja i iskustva našim studentima, koji su veoma talentovani i sposobni.
Koliko dugo ste u Nemačkoj, da li ste na neki način povezani sa zemljacima u dijaspori?
- U Nemačkoj sam 10 godina. Zbog velike zauzetosti nisam imao prilike da posećujem redovno naše klubove. U nekoliko navrata sam išao na Jugoton žurke u Minhen. U kontaktu sam sa kolegama sa studija ili sa zemljacima kako u Nemačkoj, tako i u drugim zemljama.
Planirate li da se vratite u otadžbinu i tamo bavite naukom?
- Svake godine držim predavanja na Biološkom fakultetu u Beogradu i Farmaceutskom fakultetu u Novom Sadu. Ne mogu reći da planiram povratak, ali sam za to otvoren. U ovom trenutku uslovi za rad su bolji u Nemačkoj nego u Srbiji, tako da za sada pokušavam da dam doprinos kroz razne vidove razgovora i saradnje s kolegama u Beogradu. Mislim da će u budućnosti kadrovi iz Ministarstva prosvete koji se bavi naukom pronaći načine da učine srpsku nauku atraktivnom za naše naučnike iz inostranstva.
Imate li neki hobi, bavite li se nečim što vas opušta posle napornih istraživanja?
- Često se na neki način s poslom nastavlja i kod kuće (mejlovi, čitanje literature, priprema prezentacija itd.). U slobodno vreme čitam knjige, gledam filmove, bavim se sportom i izlazim s prijateljima.
