Zašto je Nemačka zabranila film o osiromašenom uranijumu?
Nemački režiser Frider Vagner je pre osam godina snimio dokumentarac o tome kako je NATO koristio municiju sa osiromašenim uranijumom na Bliskom istoku i u Jugoslaviji. Nakon toga dobitnik najprestižnije nemačke filmske nagrade "Grime prajs" postao je maltene nepoželjna osoba u sopstvenoj zemlji...
Vagneru ne stižu ponude za snimanje novih filmova, a dokumentarac "Smrtonosna prašina" (Todesstaub) nikad nije bio prikazan na nemačkoj televiziji.
- "Smrtonosna prašina" je zasnovana na filmu "Doktor i ozračena deca Basre", koji sam snimio za televiziju VDR. Taj film je bio prikazan 2004. godine, na godišnjicu tragedije u Černobilu. Urednik "Špigla" mi je rekao da je korišćenje municije sa osiromašenim uranijumom tabu-tema u Nemačkoj - kaže Vagner, a prenosi "Sputnjik".
- NATO je stalno koristio takvu municiju, pre svega na Kosovu, kao i u Somaliji, Libiji, BiH, a pre toga tokom dve kampanje u Iraku. U Avganistanu municija sa osiromašenim uranijumom koristi se i dan danas. Trenutno tu vrstu municije poseduju 21 ili 22 zemlje, uključujući, naravno, i takozvane velesile, na primer, Rusija, SAD, Francuska, Velika Britanija - nastavlja Vagner.
- Smatram da korišćenje osiromašenog uranijuma jeste ratni zločin. Mnogi naučnici, sa kojima sam razgovarao, nazivaju ga oružjem za masovno uništenje. Zato što njegove radioaktivne i visoko toksične nanočestice izazivaju kancer i leukemiju. Čudim se zašto nema protesta, trebalo je da počnu još 2001. godine u Nemačkoj i u drugim evropskim državama kada se u štampi mnogo pisalo o velikoj smrtnosti portugalskih i španskih vojnika na Kosovu. Ministar odbrane Nemačke Šarping je zbog toga gotovo ostao bez svoje funkcije, ali potom su NATO i UN uradili sve da tu temu uklone iz medija - zaključuje nemački režiser.
