Stručnjaci: NATO bombe uzrokovale povećanje smrtnosti od tumora na KiM
Srbija je po smrtnosti od tumora prva u Evropi - upozoravaju stručnjaci i ukazuju na činjenicu da je to dobrim delom posledica NATO bombi sa osiromašenim uranijumom.
Početkom godine, Institut za javno zdravlje u Prištini podneo je izveštaj o malignim oboljenjima u 2013. i 2014. godini na području Kosova i Metohije, koji pokazuje rast broja oboljelih od malignih tumora za 57 odsto.
Predsednik Društva za borbu protiv raka profesor Slobodan Čikarić navodi da u razvijenim zemljama stopa novih slučajeva malignih oboljenja opada u proseku za 0,6 odsto godišnje, dok se stopa smrtnosti smanjuje za 1,6 odsto.
U Srbiji je stopa "incidencije" rasla za dva odsto, a stopa mortaliteta za 2,5 odsto.
Pročitajte još:
* Zaboravljene žrtve i razaranja
* "Bombardovanje je imalo svrhu - zaštitu civilnog stanovništva"
- Mi smo po umiranju od malignih tumora prvi u Evropi. To je jedan od pokazatelja da se u životnom miljeu stanovnika Srbije nešto posebno dešavalo - upozorava profesor Čikarić.
Prašina mikronskih dimenzija se rasporedila po celoj Srbiji i Balkanu
NATO avijacija je tokom 1999. godine na područje tadašnje SR Jugoslavije, a prevashodno na teritoriju Kosmeta i na rubne delove Pčinjskog okruga, bacila 15 tona osiromašenog uranijuma, čiji je period poluraspada četiri i po milijarde godina.
Prilikom eksplozije bojeve municije sa osiromašenim uranijumom stvorena je prašina mikronskih dimenzija, koja se rasporedila po celoj Srbiji i Balkanu.
Grci su nakon dva i po meseca bombardovanja Srbije ispitivanjima utvrdili da je zračenje na teritoriji njihove zemlje povećano za 20 do 30 odsto.
- Deset miliona stanovnika Srbije našlo se u martu, aprilu i maju 1999. u zoni rizika od zračenja, a i dalje se nalazi u toj zoni. Zašto ne bismo tražili odštetu od onih koji su to uradili - pita Čikarić za portal "Sputnjika". On upozorava na još jedan problem, a to je smanjenje broja izlečenih od raka u Srbiji.
- Problem je u tome što se 2001. godine od 100 obolelih uspevalo da izleči 46. U Evropi je to oko 50, u Švedskoj 62. Međitim, ta stopa u Srbiji opada, pa je 2012. iznosila 41, što znači da je izlečenje sve slabije - kaže Čikarić.
Poslednji zvanični izveštaj Instituta za javno zdravlje "Dr Milan Jovanović Batut" obuhvata period do 2012. godine. Prema podacima koji su tada objavljeni, na području centralne Srbije i Vojvodine zabeležen je rast broja obolelih od limfoma i leukemije za čak 80 odsto.