Đavolji Monsanto za veći profit
Vest da je nemački farmaceutski gigant Bajer kupio američki Monsanto za 66 milijardi dolara (58,7 milijardi evra) nije šokantna samo zato što je neočekivana (jer već mesecima kruže spekulacije o tome), ni zbog toga što se radi o najskupljem dilu jedne nemačke firme, koliko zbog nedoumice zašto su bosovi iz Leverkuzena kupili "đavolsku i najomraženiju firmu na svetu", kako Monsanto nazivaju aktivisti za zaštitu životne sredine i zdravlja širom sveta.
Razlozi zbog čega američki koncern ne može da se odbrani od lošeg imidža su poslovi sa genetskim manipulacijama vredni milijarde i kontroverzna poslovna praksa uz neizostavnu korupciju, zataškavanja, pritiske...
Pročitajte još:
* Nemci kupili "Monsanto" za 66 milijardi dolara!
* Kraj pregovora sa Amerikancima: TTIP je doživeo neuspeh
* Jezive posledice korišćenja glifosata: Dvoglava telad i prase bez kože
Donacija ili mito?
Protekli meseci su bili obeleženi otporom pomenutih aktivista i brojnih Evropljana da se spreči produženje licence za Glifosat, pesticid za uništavanje korova koji se smatra kancerogenim.
Koliko je Monsanto agresivno postupao u kampanji za ovo produženje, piše britanski list "Gardijan", vidi se po tome što je ovaj koncern predsedniku nadležne komisije Svetske zdravstvene organizacije (SZO) pre podnošenja izveštaja o Glifosatu kao "donaciju" uplatio pola miliona dolara na konto Internacionalnog naučnog instituta Evrope (ILSI), gde je on kopredsedavajući.
Ekološki pokret Grinpis je na internetu objavio dugu listu optužbi i dokaza protiv Monsanta, koji objašnjavaju zašto je ovaj koncern toliko omražen. Među njima je i ona da sprovode agresivnu taktiku u zemljama Trećeg sveta, tako da mnogi drugi proizvođači ne mogu da izdrže konkurenciju i propadaju. Monopol koji Monsanto uspostavi, on koristi da izvrši pritisak na farmere.
Ucena
Tako je Monsanto 2005. godine čak pojedinim zemljama zapretio da njihovi farmeri moraju da plaćaju koncernu određene izdatke, inače će im celokupni usevi biti dovedeni u opasnost.
Monsantu se prebacuje da je lažnim najavama i prikrivanjem patentnih prava godinama zahtevao previsoke takse za seljake u Indiji.
U martu 2005. godine, Grinpis je otkrio skandal u kojem je Monsanto dostavio vladi našminkani izveštaj o prinosu pamuka. Osim toga, koncern je preko zajedničke firme sa Bajerom učestvovao u proizvodnji herbicida Agent Orange, koji je američka vojska koristila tokom rata u Vijetnamu.
Još veći profit
Bajer je lane obrnuo 46,3 milijarde evra, a za motive kupovine spornog koncerna ima objašnjenja. Proizvodi Monsanta su odavno prisutni na nemačkom tlu, a Glifosat se primenjuje na 40 odsto njiva, što obećava i dalje dobar profit za koncern iz Leverkuzena. Od fuzije se očekuje da donese i uštedu od 1,5 milijardi evra godišnje od treće godine po zaključenju posla. Ovom kupovinom su već sada prestigli dvojce kao Syngenta/Chemchinai Dow/Dupont i postali svetski broj jedan u sektoru agrarne hemije.
Nekoliko američkih vojnika koji su poprskani tokom rata tim herbicidom, podnelo je tužbu, pa je Monsanto bio primoran da zajedno sa još šest kompanija ustanovi fond od 180 miliona dolara za isplatu odšteta. Žrtve u Vijetnamu su, naravno, ostale praznih šaka.
Okupacija juga Afrike
U Južnoj Africi je Monsanto takođe etablirao svoja genetski manipulisana semena, deleći ih najpre malim farmerima da bi kasnije širio njihovu primenu.
Tokom 2010. godine je koncern ponovo dospeo na naslovne strane zahtevom da patentiraju šunke i šnicle od svinja koje su hranjene genetski manipulisanim biljkama. Grinpis i još 300 organizacija su apelovali na zabranu patenta na Monsanto biljke, životinje i životne namirnice.
Sve vreme se koncern iz St. Luisa u Misuriju branio od optužbi i video sebe kao zagovornika genetski manipulisanih biljaka koje su (navodno) napredak u borbi protiv gladi u svetu. I pored kritika, koncern je godišnje imao promet od 15 milijardi dolara (13 milijardi evra) od prodaje semena i pesticida i čistu zaradu od 2,3 milijarde dolara.
Tri razloga za kupovinu
1. U farmaceutskoj i hemijskoj branši danas važi pravilo "progutaj ili ćeš biti progutan", a tog rizika nije pošteđen ni svetski gigant Bajer.2. Oba koncerna se dopunjuju: Bajer jak u Evropi i Aziji, težište Monsanta je Severna i Južna Amerika, što Nemcima otvara vrata na ovim kontinentima.
3. Svetska populacija će do 2050. godine dostići brojku od deset milijardi, zbog čega su poslovni Nemci izračunali da do tada moraju da povećaju produktivnost za 60 odsto kako bi ostali na vrhu.
