"Rusija ne može da obeća prekid vatre u Donbasu jer..."
Moskva ne može da obeća potpuno poštovanje režima prekida vatre u Donbasu, pošto nije strana u sukobu, izjavio je portparol Kremlja Dmitrij Peskov.
- Moskva nije mogla da obeća potpuno poštovanje režima prekida vatre u Donbasu, jer nije strana u sukobu - rekao je Peskov odgovarajući na pitanje da li je Rusija obećala Nemačkoj da će obezbediti poštovanje primirja u Donbasu, o čemu je u Kijevu govorio nemački ministar spoljnih poslova Frank Valter Štajnmajer.
Pročitajte još:
* "Porošenko spreman na kompromis o Donbasu, ali..."
Režim prekida vatre stupio je na snagu u subotu 1. septembra, u ponoć po lokalnom vremenu. O njemu su se strane dogovorile na sastanku Kontakt grupe u Minsku 26. avgusta. Prekid vatre vremenski se poklapa sa početkom školske godine.
- Normandijska četvorka nema smisla bez realnih pitanja Sastanak u "normandijskom formatu" na najvišem nivou biće održan u oktobru ukoliko na dnevnom redu budu realna pitanja za raspravu - izjavio je Peskov.
- Radi se o tome da, ukoliko se zaista pojave perspektive za razmatranje bitnih pitanja vezanih za realizaciju Minskog sporazuma, onda ima smisla da se održi sastanak ’normandijske četvorke‘ na najvišem nivou, ali je za to potrebna situacija sa realnim pitanjima koja bi mogla da se razmatraju - dodao je Peskov novinarima.
On je istakao da se "o tome govorilo prilikom susreta predsednika Rusije Vladimira Putina sa nemačkom kancelarkom Angelom Merkel i predsednikom Francuske Fransoa Olandom u Kini". Rusija protiv izdvajanja sredstava MMF-a Ukrajini Moskva ne podržava odluku MMF-a o dodeli naredne tranše Ukrajini, istakao je Peskov.
- Mi ne podržavamo takvo rešenje i protivimo mu se. To je dosledna pozicija Rusije i, u stvari, ovde se ništa nije promenilo - rekao je Peskov novinarima.
Ranije je direktorka Međunarodnog monetarnog fonda Kristin Lagard izjavila posle sastanka MMF-a da je doneta odluka da se za Ukrajinu izdvoje sredstva za narednu tranšu u iznosu od jedne milijarde dolara. Ona je dodala da ukrajinska ekonomija pokazuje znake oporavka, ali da stabilan rast zahteva završetak restrukturiranja suverenog duga.
