Ovo je Putinov master plan za Bliski istok
Dok Zapad relativno bespomoćno posmatra rat i sve komplikovanije preplitanje interesa u Siriji, a SAD prilično oprezno deluje u ovom regionu, Rusija se vraća na Bliski istok - 25 godina posle raspada Sovjetskog Saveza.
Moskva želi ponovo da bude na ravnoj nozi sa SAD. U tu svrhu Putin obnavlja odnose s državama u regionu i, u načelu, spreman je sa svima da razgovara. Istovremeno, vrlo dobro zna kada je pravi trenutak da vojnom silom nekoga stavi pred svršen čin.
Povratak Rusije na Bliski istok
Pre pola godine Rusija je započela vojno angažovanje u Siriji i odmah postala zemlja bez koje rešenje sukoba više nije moguće. Ruski avioni i protivvazdušna odbrana značili su za SAD isključenje opcije zone zabrane leta. Putin je uspeo da izgura svoje: prvo je hteo da spase sirijski režim propasti i time osigura poštovanje ruskih interesa u Siriji u budućnosti - ma kako ona tada izgledala. Drugo, bilo mu je stalo da suzbije islamiste, koje Rusija odavno doživljava kao opasnost. Treće, na taj način je povratio pravo da odlučuje, kako na međunarodnom planu, tako i kada su u pitanju akteri u regionu, piše nemački "Velt".
U Siriji su u toku nove žestoke borbe kod Alepa. Sirijska vojska je preuzela inicijativu. Ključne zgrade i objekte na teritoriji škole ratnog vazduhoplovstva, koja se nalazi pod kontrolom islamista, preuzele su vladine snage.
- Rusija hoće da prisili SAD da se o svim pitanjima dogovara s Moskvom - izjavio je ruski politikolog Vladimir Frolov. Na rusku strategiju i izbor saveznika na Bliskom istoku, smatra on, bitno je uticao rivalitet sa SAD.
Međutim, postoji važna razlika u odnosu na hladni rat. - Sada Rusiji nije stalo do toga da stvori zonu ideološkog uticaja - smatra Frolov. Zbog toga cilj nije "istiskivanje" SAD iz Iraka. Osim toga, Moskva nema načina da poseje seme razdora između Turske i NATO.
Približavanje Turske i Rusije
Za razliku od Sovjetskog Saveza, Rusija danas češće primenjuje pragmatične nego ideološke metode. Karakteristična za takvo ponašanje je nova fleksibilnost. Još jesenas su postojale velike strepnje da će na severu Sirije izbiti otvoreni vojni sukob između Rusije i Turske, koja je članica NATO, nakon što je turska avijacija oborila ruski avion u blizini granice. Danas je ruska reakcija na učešće Turske u sukobu u Siriji veoma blaga, što ukazuje na tajni dogovor. Rusko ministarstvo spoljnih poslova izrazilo je "zabrinutost" zbog ovog postupka. Još pre nekoliko meseci, pre pomirenja Putina i Erdogana, kritike bi sigurno bile daleko oštrije.
- Moskva je ovde zauzela oprezan stav, ne želi da ugrozi ponovno uspostavljene odnose sa Turskom, ali ni da žrtvuje postojeće veze s Kurdima - kaže stručnjak za Bliski istok Jelena Suponina. Sve dok turski angažman ne prelazi sadašnje okvire, to neće imati uticaja na ponovno zbližavanje dve zemlje, tvrdi ona. Za Moskvu je, međutim, važno da Turska ne insistira na neodložnoj ostavci Bašara al Asada.
- U tom slučaju, Moskva je situaciju i Tursku dovela dotle da igraju prema njenim pravilima - smatra Suponina.
Posle najave predsednika Turske Redžepa Tajipa Erdogana da se sprema da poseti Iran naredne nedelje, svetski mediji spekulišu da bi njegova poseta mogla da bude naznaka formiranja koalicije Ankare, Moskve i Teherana o Siriji. Međutim, zvanična Moskva navodi da saradnja te tri zemlje ne zamenjuje postojeće formate za rešavanje krize.
Zbližavanje Turske i Rusije, međutim, nije u potpunosti lišeno teškoća. Putin očigledno nije uspeo da nametne zahtev da Turska odustane od pružanja podrške sirijskim pobunjenicima. Predstave o tome kako treba da izgleda buduća vlada u Siriji previše su različite da bi dugoročna saradnja bila moguća. Moskvi je, međutim, takođe jasno da je Turska članica NATO i da će to i ostati.
- Rusija želi normalne poslovne odnose sa Ankarom. Ni u kom slučaju ne želi da iščupa Tursku iz zone uticaja Zapada - kaže Suponina.
Odnosi Moskve i Teherana
Koliko krhki mogu biti dogovori u regionu Moskvi postalo je jasno posle incidenta u iranskoj vazduhoplovnoj bazi Hamadan: sredinom avgusta ruski bombarderi prvi put su poleteli iz Irana u Siriju. Međutim, iako su Iran i Rusija vojni saveznici u Siriji, ruski bombarderi su već posle nekoliko dana morali da napuste Hamadan. Prvi put posle Drugog svetskog rata jedna strana sila koristila je vojne objekte u Iranu, što je u Teheranu izazvalo nezadovoljstvo.
Rusija je odavno zainteresovana za dobre strateške odnose sa Iranom. Moskva teži ekonomskoj saradnji, ali do sada je od prijateljstva s Teheranom profitirala samo industrija oružja. Rusija je Iranu isporučila protivvazdušne sisteme S-300, koji treba da čuvaju nuklearna postrojenja. Teheranu je Rusija potrebna kao saveznik, ali strepi od ugleda ruskog klijenta.
Teheran je rasporedio nedavno dobijeni ruski raketni sistem dugog dometa S-300 u centralne delove zemlje, kako bi zaštitio nuklearno postrojenje Fordo, javila je državna televizija.
- Rusi time žele da pokažu da su supersila. Nismo se tako dogovorili - izjavio je iranski ministar odbrane Hosein Degan, objašnjavajući nesuglasice u vezi s bazom u Hamadanu. U ovom slučaju, ruske ambicije da postanu svetska sila u Iranu nisu naišle na odobravanje.
