"Putin nema vojnu snagu, ali ima moćno oružje za rat sa SAD"
Rusija se fokusirala na informatički rat i za nju internet predstavlja ključno ratište u 21. veku
Rusija ne nudi činjenice, već gradi priče, a u pozadini svake priče je "ne veruj nikome". Kada je Švedska započela javnu raspravu o mogućem ulasku u partnerstvo sa NATO paktom, švedski zvaničnici su se suočili sa bujicom iskrivljenih i lažnih informacija na društvenim medijima, koje su potpuno zbunile javnost, piše Njujork tajms.
Pojavile su se informacije da će NATO u Švedsku prebaciti deo tajnog nuklearnog arsenala, da bi NATO mogao iz Švedske da udari na Rusiju bez odobrenja domaće vlade, kao i da bi NATO vojnici zbog imuniteta mogli "da siluju Šveđanke bez straha od zatvora".
Kako piše "Njujork tajms", sve tvrdnje su bile lažne, ali su počele da "iskaču" po medijima, pa je ministar odbrane Peter Hultgvist morao da razuverava i građane i novinare.
Izvor tih tvrdnji nikada nije otkriven, ali analitičari, američki i evropski obaveštajci i stručnjaci veruju da iza njih stoji Rusija, čiji je fokus sprečavanje širenja NATO.
Glavno oružje Rusije - informacije
Pročitajte još:
* CNN šokiran: Erdogan 4 puta nazvao Putina prijateljem
* Sanda očitala lekciju Amerima: Nezavisno Kosovo je propali projekat SAD-a
Njujorški list piše da ruski predsednik Vladimi Putin nema ekonomsku i vojnu snagu za otvoren sukob sa NATO, EU i SAD, ali da zato ulaže mnogo novca u "oružane informacije".
"Njegov cilj je da oslabi vezu između zemalja članica, seje nemir u njihovoj unutrašnjo politici, i oslabi protivnika Rusije", piše list.
Kako se navodi, priliv takvih vesti je toliki da su i NATO i EU formirali posebna tela za identifikovanje i reakciju na dezinformacije.
"Moskva vidi svetsku politiku kao sistem specijalnih operacija i iskreno veruje da je i sama meta zapadnih specijalnih operacija. Siguran sam da postoje brojni centri, neki vezani uz državu, koji su uključeni u izmišljanje ovakvih priča", kaže Gleb Pavlovski, koji je uspostavljao ruski informativni sistem prije 2008. godine.
Za ceo "informatički rat" vezana je i priča oko mejlova Hilari Klinton, za koji su u SAD tvrdili da su hakovani od strane ruskih hakera, piše Njujork tajms.
"Danas je mnogo skuplje ubiti jednog neprijateljskog vojnika nego u II. svetskom ratu, I. svetskom ratu ili u Srednjem veku. Ako uspete da uverite nekog u ono što želite, onda ga ne morate ubiti", rekao je u jednom intervjuu najpoznatiji ruski voditelj vesti Dmitrij Kiseljev.
