Turska u Siriji nišani Kurde
Turska vojska u sredu oko četiri sata ujutro ušla je u Siriju i napala položaje Islamske države u pograničnom gradu Džarabus. Međutim, konačan cilj Ankare su Kurdi i proterivanje njihovih snaga istočno od Eufrata kako ne bi u Siriji formirali jedinstvenu teritoriju i zahtevali federalizaciju ili autonomiju i tako dali primer za oko 17 miliona svojih sunarodnika u Turskoj.
U Siriju nisu ušle velike snage, već oko 500 odlično naoružanih i opremljenih pripadnika tzv. Slobodne sirijske armije, podržanih sa 20 turskih tenkova, ali i vazduhoplovstvom i artiljerijom koja dejstvuje preko granice. Turska državna TV saopštila je da su u Siriju upale i njihove specijalne jedinice.
Pročitajte još:
* I na Putina udarili lažnim Markalama
* "Turci, upali ste u sirijsku kaljugu, proći ćete kao džihadisti"
Te snage su do podneva podišle do prvih kuća Džarabusa i zauzele selo Kaklidža, oko četiri kilometra zapadno. Time je postalo očigledno da Turci nameravaju da obiđu Džarabus i prodru do Eufrata. Islamska država sada ima izbor da ostane u opkoljenom gradu ili se povuče i nađe između Turaka i Kurda.
SAD uz Kurde
Turski napad imao je dugu predigru i nije iznenadio nikoga u Siriji. Naime, Kurdi kao perspektivni borci protiv Islamske države, dobili su materijalnu podršku Amerike, koja je na taj način ostvarila uticaj u delu Sirije, razmestila svoje instruktore i zauzela i proširila aerodrom blizu Iraka.
Kurdi su uz američku podršku zauzimali i teritorije naseljene Arapima, deo njih prognali, a onda prešli Eufrat kako bi se spojili sa svojom enklavom na zapadu i formirali jedinstvenu paradržavnu teritoriju.
Poslednji incident dogodio se kada su izbili sukobi sa sirijskom armijom u opkoljenom i podeljenom gradu Hasaka. Američki lovci čak su oterali sirijske bombardere iznad Hasake, pa su osiljeni Kurdi odbili nastojanje ruskih posrednika da smire taj lokalni sukob i Sirijcima postavili uslov da se predaju i odu - ili umru. Oni su time učinili medveđu uslugu sebi i veliku Amerikancima koji preko njih razvlače sirijsku armiju u provinciji Alepo na nova ratišta.
Ultimatum Čavušoglua
Turski ministar spoljnih poslova Mehmed Čavušoglu javno je zapretio da će napasti kurdske jedinice ukoliko se ne povuku istočno od Eufrata. To bi značilo da moraju da napuste i Menbidž, grad koji je posle 74 dana upornih borbi nedavno oslobođen od Islamske države.
- Vidimo da dolaze veliki događaji - prokomentarisao je Masud Barzani, predsednik iračke kurdske autonomije koja pretenduje na nezavisnost.
Tursko-iranski savez
Naravno, to je uprkos podrške raznim terorističkim bandama odmah uzbunilo Tursku opterećenu decenijskim unutrašnjim sukobom sa svojim Kurdima, ali i Iran u kom takođe živi nekoliko miliona pripadnika te manjine. Mnogi u toj činjenici vide i naprasno zbližavanje Turske, Irana i Rusije, koja je javno ostala uzdržana i prepustila problem Ankari i Teheranu koji drži snage u Hasaki.
Da je situacija razigrana nekoliko sati pred turski upad, pokazao je i načelnik sirijskog generalštaba koji je za vinovnika sukoba u Hasaki optužio "vojno krilo Radničke partije Kurdistana, koje gerilski ratuje u Turskoj". U Siriji je za sve godine rata ta činjenica uporno negirana, a sada je sirijski general Ankari odvezao ruke i dao izgovor. Stoga i zvanični sirijski protesti zbog turskog upada idu samo uz vetar.
Između Bajdena i Putina
Samo nekoliko sati posle turske invazije u Ankaru je stigao američki potpredsednik Džozef Bajden. Njegovi odnosi s turskim predsednikom Redžepom Tajipom Erdoganom opterećeni su zahtevom Turske da SAD izruče Fetulaha Gulena, kojeg Ankara smatra organizatorom nedavnog propalog puča, što je, imeđu ostalog, dovelo do udaljavanja od Zapada i približavanja Rusiji i Iranu. Bajden je izrazio podršku SAD bezbednosti Turske, kao članice NATO i borbi protiv Islamske države i Radničke partije Kurdistana. Sledeći susret Erdogana planiran je 31. avgusta u Antaliji sa - ruskim predsednikom Vladimirom Putinom.
