"Rusi imaju veće pravo na intervenciju od Amerikanaca"
"Rešenje za ukrajinsku krizu mogla bi da bude konfederacija, pa i model BiH", kaže novinar iz Harkova Sergej Belous.
U "Sputnjik intervjuu" govorio je i o nedavnom incidentu na Krimu, ali i o tome da li Kijev sprema "Oluju" za Donbas. Rusija bi, smatra, ako bi se ugledala na Zapad, imala formalno i moralno pravo da interveniše u Ukrajini.
Pročitajte još:
* "Iza terorističkih planova Kijeva stoje Amerikanci"
Politika Kijeva je nepredvidiva i iracionalna, a ukupna situacija u Ukrajini se drastično pogoršala, i ekonomski i društveno, navodi Belous, koji smatra da tu treba tražiti objašnjenje za nedavni incident na Krimu, gde je osujećen teroristički napad.
- Krim je uvek bio posebna tačka. Rusija je uspela da razdvoji pitanje Krima od pitanja Donbasa zato što je na Krimu mir i nema o čemu da se pregovara i možda je to pokušaj Ukrajine da se pitanje Krima podigne. To je način da se isprovocira Rusija da dâ svoj odgovor da bi ispunila sva najgora očekivanja Zapada, mada se zna da Rusija ovde ima legitiman razlog, ali se ruski razlozi nikad ne uzimaju u obzir - kaže Belous.
On, međutim, smatra da bi, ako se pogleda zapadno iskustvo, Rusija imala formalno i moralno pravo da se umeša u ukrajinski konflikt.
- Amerikanci su izmislili odgovornost da se nešto zaštiti. To su napravili na Kosovu. Napravili su princip humanitarne intervencije. Ako gledamo istoriju i šta su bile posledice njihovih aktivnosti, ako bi se Rusija ponašala kao Zapad, već deset puta više imala bi zakonskog i moralnog prava da interveniše u Ukrajini da zaustavi rat, da reinstalira prethodnu vlast. Druga je stvar što Rusija drugačije gleda na međunarodno pravo i malo je verovatno da će se to desiti, samo ako se ne desi nešto kritično. Rusija je izabrala diplomatski put rešavanja tog konflikta - kaže Belous.
Prema njegovom mišljenju, rešenje ukrajinske krize mogla bi biti konfederacija ili nešto slično entitetima u BiH.
- Ima projekata kao što je bosanski projekat za Ukrajinu, dva ili više entiteta koji bi koegzistirali, a istovremeno sačuvali dobre odnose sa Rusijom. Najbitnije je da narod tamo ne pati, da se vrati nivo života pre Evromajdana, da bude legitimna vlada koja ne tera svoj narod i koja vodi računa prvo o nacionalnim interesima. Svega toga nema, a ja bih želeo da bude - zaključuje novinar i istoričar iz Harkova.
