Hilari preko Krima do Bele kuće
Usijane glave u ruskoj javnosti smatraju da je posle hvatanja diverzantskih grupa kijevskog režima na Krimu neophodno uzvratiti vojnim dejstvima. Međutim, eksperti ruskih instituta koji se bave geostrategijom, kažu da je upravo na takvu reakciju Kremlja naivno računao kijevski režim kojeg savetuju "tihi Amerikanci", smešteni na celom spratu Službe bezbednosti Ukrajine.
Ruski stručnjaci ukazuju da se prilikom saslušanja kijevskih diverzanata saznalo da je njihov zadatak bio da izazovu eksplozije bez žrtava kako bi naplašili ukrajinske turiste na Krimu, a trenutno ih je tamo oko 600.000.
Izvući Ruse iz Sirije
Sasvim drugo pitanje je zašto je Kijev sa svojim američkim savetnicima rešio da zaoštri situaciju do krajnosti? Ruski eksperti ukazuju da je incident na Krimu sinhronizovan sa ofanzivom terorista u Siriji i da se mora posmatrati u kontekstu bitke za Alepo.
Naime, za vreme sirijskog primirja, na kom je insistirala Amerika, razne terorističke bande koje su u martu bile na kolenima, popunile su redove, ali i magacine oružjem i municijom. I sada je glavni problem kako odvući Moskvu od tekućih događaja u Siriji.
Stoga sagovornici ruskih specijalizovanih portala i novina smatraju da u dogledno vreme Kijev da za račun Amerike obnovi ratna dejstva na Donbasu, iako je 2014. pretrpeo dva krupna poraza koji su mogli da se pretvore u potpuni slom da nije pokrenut proces iz Minska koji je rezultirao primirjem.
Pritom je Kijev izbegao obavezu da uđe u pregovore o političkom rešenju i ostavio rat kao opciju po potrebi. Za vreme primirja slično kao u Siriji, SAD su obučavale kijevsku vojsku i uvalile im gomilu rashodovanog vojnog materijala, što je režimu ulilo nešto nerealnog samopouzdanja, barem javno.
I rat u predizbornoj kampanji
Analitičari kažu da su kijevski režim i vojska karikaturalni, ali da Vašingtonu to nije važno, pošto je glavni cilj naterati Rusiju da ratuje na dva fronta. A poginuli Sloveni s obe strane za SAD su takođe rashodni materijal.
Odgovor Kremlja misterija
Krajnje je interesantno šta je imao u vidu Putin kada je obećao da neće ostaviti bez posledica upad ukrajinskih diverzanata, pri čemu su poginula dvojica pripadnika ruskih specijalnih službi. Moskovski dnevnici nagađaju čak i o prekidu diplomatskih odnosa, a eksperti govore o dodatnom ekonomskom pritisku.
- U svakom slučaju, Kremlj mora da revidira odnose sa Kijevom - kazao je šef međunarodnog komiteta Saveta federacije Vladimir Džabarov.
Oni smatraju da je glavni cilj Vašingtona unutrašnji i da bi pobeda ili značajan uspeh u Siriji - pomogli da se obnovi ugled Demokratske partije SAD i Baraka Obame, kojeg mnogi birači i javne ličnosti smatraju čak najgorim predsednikom u istoriji zbog spoljnopolitičkih i vojnih neuspeha.
Takođe, vojni uspeh u Siriji može da pomogne Obaminoj bivšoj državnoj sekretarki i kandidatkinji demokrata za predsednika, Hilari Klinton, u dokazivanju da za razliku od Trampa "ona može da se suprotstavi Rusiji", što je proklamovala u predizbornom programu.
Strah od novog Majdana
Prisustvo ukrajinskih turista na Krimu je bolno za Kijev koji se plaši trećeg Majdana zbog propasti ekonomije usled raskida trgovine s Rusijom. Procenjuje se da će do kraja godine na Krimu letovati 2,2 miliona Ukrajinaca, odnosno svaki 16. Oni kući donose informacije o visokim penzijama i platama i uređenoj državnoj upravi na Krimu, a talas nacionalističke histerije splasnuo je i kod najzadrtijih, što je pogubno za kijevsku unutrašnju propagandu.
