Burka ne pripada Nemačkoj
Iako je savezni ministar unutrašnjih poslova Tomas de Mezijer zaobišao zahtev svojih pokrajinskih kolega za zabranu nošenja burki u svom spisku mera za borbu protiv terora, pravdajući se time da "ne može da se zabrani sve što neko ne prihvata", ova tema nipošto nije stavljena ad akta.
Naprotiv, sve su glasniji zahtevi mnogih političara i eksperata da burka ne pripada Nemačkoj i da je religiozni znak potlačenosti žena u slobodnom društvu. Među najvatrenijim zagovornicima zabrane su potpredsednica CDU Julija Klekner, ekspert za unutrašnja pitanja Volfgang Bozbah i berlinski senator za unutrašnja pitanja Frank Henkel, političar Zelenih Diter Janecek i mnogi drugi.
Takođe, i borci za prava žena i bezbednosne službe žele ovu zabranu, jer kako je rekao šef policijskog sindikata Rajner Vent, "burka ometa integraciju, ponižava žene i podstiče stvaranje paralelnih društava".
Ova tema nije relevantna za bezbednost zemlje u odbrani od terorizma, ali ovo pitanje neće moći dugo da čeka, jer se prema jednoj anketi 62 odsto Nemaca izjasnilo za zabranu nošenja burke.
Pritom je u mnogim evropskim državama potpuno pokrivanje žena već zabranjeno. Belgija je prva uvela ovaj zakon 2010. godine, a u Holandiji je 2012. godine doneta zabrana nošenja burke i nikaba. Od 2011. godine je u Francuskoj, u kojoj živi pet miliona muslimana, na snazi zabrana nošenja burke. Predviđena je kazna od 150 evra ukoliko se neka žena ogluši o ovaj zakon. Od 1.jula ove godine je i u švajcarskom kantonu Tesino uvedena ista zabrana, a u slučaju nepoštovanja preti kazna i do 10.000 franaka (oko 9.100 evra).
Podršku pruža i Evropski sud za ljudska prava. Tako su 2014. godine u slučaju jedne francuske muslimanke sudije odbile njenu žalbu u svim tačkama. Zabrana nije diskriminacija i ne narušava slobodu mišljenja i religije, glasilo je obrazloženje suda u Strazburu.
Šta kaže ustav?
U Nemačkoj postoje nedoumice u pogledu ustavnosti jedne ovakve zabrane. Pravnik Matijas Ještet smatra da je bezuslovna zabrana burke kakva postoji u Francuskoj nespojiva sa nemačkim ustavom, na šta ukazuje i druga presuda Ustavnog suda od 27. januara prošle godine. Ministar unutrašnjih poslova Mezijer je izjavio da se može govoriti eventualno o pravilima u javnom saobraćaju ili kod svedočenja na sudu, gde je nošenje burki problematično.
