Bregzit gasi sijalice
Plan o izgradnji prve britanske atomske električne centrale u poslednjih dvadeset godina, iznenada je stavljen na led nakon što je nova evroskeptična vlada u Londonu, iznenada rešila da do daljeg stavi na led jednu od najvećih stranih investicija na Ostrvu.
Svi su znaci da je odluka Londona da "ponovo razmisli" o izgradnji atomske centrale Hinkli Projekt u oblasti Somerset, prva, opipljiva žrtva odluke britanskih glasača da na referendumu od 23. juna glasaju za napuštanje Evropske unije.
Potez nove vlade Tereze Mej, dolazi samo nekoliko dana pre nego što je projekat vredan 18 milijardi funti trebalo da (u petak) bude defintivno parafiran u sedištu fracuskog investitora EDF.
Nova, postbregzitska vlada u Londonu je, bez prethodnog objašnjenja odlučila da projekat centrale stavi na led i to - slučajno ili ne - upravo u isto vreme kada je izvršni odbor francuskog investitora (EDF) parafirao izvođenje projekta.
Lamanš sve širi
Kapitalni postbregzit projekat u Somersetu, sada je iznenada doveden u pitanje, a sa njim je zadobila još jedna udarac i tradicionalna, ali sve labavija britansko-francuska "srdačna antanta". Novac je veliki, a posle Bregzita Lamanš kao da je sve širi.
Insajderi u Londonu tvrde, da je odluka o stavljanju projekta na led došla sa samog vrha britanske vlade. U Vajtholu, pak, niko još ne želi da objašnjava odgađanje tako kapitalnog projekta za kojim Britanija ima nasušnu potrebu. Poznavaoci detalja tvrde, međutim, da je u pitanju Bregzit. Prevedeno na jasan jezik reč je o poruci Londona zemljama Unije - posebno "kočopernom" Parizu - da će ih skupo koštati namera nekih EU prestonica da kažnjavaju Britaniju zbog odluke da napusti Uniju.
Istina je da je, sa francuske strane u poslednje vreme bilo signala kako je Hinkli "rizična investicija" u kojoj - uzgred - učestvuje, pored francuskog i veliki kineski novac.
Atomska centrala u Somersetu od krupnog je značaja za obe zemlje, posebno Britaniju kojoj u doglednoj budućnosti preti pomanjkanje električne energije. Centrala bi zapošljavala 5.000 i 600 radnika; bila bi uvezana sa 4.000 kilometara (!) električnih kablova i zahtevala bi iskopavanje 5 miliona i 600.000 kubnih metara zemlje; a za kompletno dovršenje trebalo bi joj 230.000 tona čelika. Pri punom kapacitetu Centrala bi obezbeđivala Britaniji 32 milijarde i 200.000 vati električne energije.
Pri ovakvoj količini struje Englez bi, u trenutku kada okrene prekidač, mogao da skuva 85 milijardi 333 miliona i 333.000 šoljica čaja i da osvetli stan sa 290 miliona 909 hiljada i 91. sijalicom.
A mogao bi i da najednom "napuni" strujom 600 miliona I-Pad-a.
Preko 58 miliona 1.818 stanovnika na Ostrvu - bezmalo cela Britanija - mogli bi u istom momentu da gledaju prenos ragbi utakmice.
