Njujork tajms: Zašto je Bregzit kraj ovog svetskog poretka
U novom broju Njujork tajmsa na srpskom jeziku, koji na poklon dobijaju čitaoci Nedeljnika, novinari uglednog američkog lista analizirali su zašto je britanska odluka svojevrsni kraj Drugog svetskog rata i kako je poremetila posleratni poredak.
Istorijska odluka Velike Britanije da izađe iz Evropske unije već preti da rasturi demokratski blok zemalja koji postoji već decenijama. No, nesigurnost vlada i zbog sledećeg pitanja: da li se poredak koji su posle 1945. nametnule Sjedinjene Države i njihovi saveznici takođe raspada?
Britansko povlačenje u položaj, kako neki kritičari odluke kažu, "Male Engleske" samo je jedan od događaja koji nagoveštavaju moguće promene snage, ekonomskih odnosa, granica i ideologija širom sveta.
Spor privredni rast podrio je poverenje u tradicionalnu liberalnu ekonomiju, naročito zbog premeštanja poslova izazvanih trgovinom i imigracijom. Populizam cveta na Zapadu. Granice na Bliskom istoku nestaju usled građanskih ratova. Kina je sve prodornija, a Rusija sve pustolovnija. Izbeglice u nezapamćenom broju putuju kopnom i morem.
Uz preobražaj politike i moći srednje klase širom sveta, ove sile sjedinile su se kao nikada pre u borbi protiv zapadnih ustanova i saveza koji od su stvaranja posle Drugog svetskog rata imali premoć u svetu.
Velika Britanija
Velika Britanija bila je stub takvog poretka i od njega je imala koristi. Ona zauzima važno (neki kažu preterano važno) mesto u Ujedinjenim nacijama i ulogu u NATO-u, Međunarodnom monetarnom fondu i Svetskoj banci - posleratnim ustanovama zaduženim za svetski mir, bezbednost i privredni napredak.
Britanija je sada simbol pukotina u temeljima tog poretka. Njen izlazak iz Unije slabi najveće jedinstveno tržište sveta i sidro svetske demokratije, a podriva i posleratni dogovor da su savezi između zemalja suštinski važni za održavanje stabilnosti i smirivanje nacionalizma koji je nekada bacio Evropu u krvavi rat.
"Ovo samo po sebi neće potpuno razoriti međunarodni poredak", kaže Ivo Dalder, bivši američki predstavnik u Severnoatlantskom savezu i sadašnji predsednik Čikaškog odbora o svetskim poslovima, "ali postavlja presedan i može naneti veliku štetu."
Rusija
Ubrzo posle referenduma ruski predsednik Vladimir Putin bio je u kratkoj zvaničnoj poseti Pekingu. Rusija je mnogo više od Kine tuđin u međunarodnom sistemu s Amerikom na čelu, a Putin se trudi da destabilizuje Evropu.
Rusija je pothranjivala nesklad unutar Unije podržavajući niz malih ekstremističkih političkih stranaka koje su podjarivale nacionalistički gnev u različitim zemljama. Pripajanjem Krima 2014. i mešanjem u događaje u istočnoj Ukrajini Rusija je otvoreno izazvala međunarodni sistem poštovanja državnih granica i neprestani politički sukob sa Sjedinjenim Državama i Evropom.
"Vladimir Putin sigurno zlurado trlja ruke", napisao je britanski istoričar Timoti Garton Eš za Gardijan. "Nezadovoljni Englezi zadali su težak udarac Zapadu i idealima međunarodne saradnje, liberalnog poretka i otvorenog društva kojima je Engleska u prošlosti mnogo doprinela."
Amerika
Predviđanja o američkom opadanju kiptela su posle svetske ekonomske krize 2007. i 2008, zajedno s istovremenim predviđanjima zore novog, kineskog doba.
No, američka privreda postepeno se oporavila, mada ne savršeno, a Kina je uznemirila svoje brojne azijske susede agresivnom spoljnom politikom. Kinesko preterivanje stvorilo je put obnovi američkog učešća u Aziji, regionu s najbržim rastom na svetu, a predsednik Obama to je nazvao "zaokretom" prema Aziji.
Obamina vlada ovim je delimično želela da izvuče SAD iz višedecenijskog skupog učešća u bliskoistočnim sukobima.
Bliski istok
Na Bliskom istoku slom posleratnog političkog poretka bio je nasilniji nego u Evropi. Ustanci "arapskog proleća" izbili su zbog nepomične autokratske politike i ekonomske bezvoljnosti. Ali te pobune nisu donele stabilnu vlast, a granice koje su Evropljani pre jednog veka iscrtali u Siriji, Libanu i Iraku postale su gotovo nebitne.
U arapskom svetu stanovništvo se više oslanja na sekte, etničke zajednice i naoružane grupe nego na nacionalizam. Basel Saluk, profesor političkih nauka na Libanskom američkom univerzitetu u Bejrutu, smatra da su nevolje i na Bliskom istoku i u Evropi izazvali tektonski poremećaji globalne ekonomije. No, dok se na Zapadu nezadovoljstvo iskazuje na izborima, arapskim državama za odgovor nedostaje elastičnost.
"Te ultracentralizovane, homogene autoritarne države jednostavno su eksplodirale suočene s ovim preobražajima", kaže profesor Saluk.
A te eksplozije nisu bile ograničene samo na Bliski istok. Izbeglice su pokuljale iz Sirije i Iraka. Turska, Jordan i Liban primili su milione begunaca, ali marš izbeglica kroz Grčku i Balkan prema Evropskoj uniji imao je najveći uticaj, između ostalog i na odluku Britanaca.
Pročitajte još:
* Ona je očitala bukvicu Merkelovoj: "Rat sa Rusijom je poslednja opcija i potpuna ludost" (VIDEO)
Evropska unija
Unija je i pre izbegličke krize bila troma zajednica. Ekonomska kriza naglasila je njene protivrečnosti i mane. Međutim, pohod izbeglica kroz Grčku i Balkan prema Nemačkoj na kraju je bio događaj koji je najviše uzdrmao Evropu.
Evropske zemlje podigle su ograde duž granica. Velika Britanija je prilično izolovana, ali kampanja za izlazak iz Unije stvarala je sliku ostrva pod opsadom. Antiimigrantska strepnja združila se s ekonomskom nesigurnošću mnogih Britanaca kojima se čini da su izostavljeni iz globalne ekonomije i obezbedila podršku odluci da ta zemlja krene svojim putem.
Evropa sada istovremeno mora i da ostane na okupu i da zadrži svoj svetski uticaj.
Azija
Prvi put u svetskoj istoriji Azija ima više privatnog bogatstva od Evrope, objavila je prošle godine Bostonska savetodavna grupa, a Kina će u rastu Azije do 2019. učestvovati sa sedamdeset odsto.
Mnogi azijski čelnici smatrali su evropski pokušaj jedinstva eksperimentom koji neće potrajati. Li Kuan Ju, bivši premijer Singapura, jednom je Evropsku uniju nazvao šarolikom grupom koja pokušava da maršira u ritmu jednog doboša. Predvideo je njen raspad.
