Evropa ne zna šta će sa Turskom
Odnosi na relaciji EU-Turska sve više podsećaju na neku latinoameričku sapunicu, prepunu spletki i preokreta, u kojoj se stiče utisak da Evropska unija, ili barem neke njene članice, jednostavno ne žele Ankaru u svom elitnom klubu.
Austrijski ministar odbrane Hans Peter Doskocil je zatražio hitnu obustavu pristupnih pregovora EU sa Turskom. Doskocil je optužio predsednika Turske Redžepa Erdogana da uspostavlja predsedničku diktaturu, i istakao da takva država nema šta da traži u Evropskoj uniji.
- Mišljenja sam da je došao trenutak da prestanemo s razgovorima o viznoj liberalizaciji, i jasno kažemo da se pristupni pregovori obustave - rekao je Doskocil.
Kancelar Austrije Kristijan Kern slaže se sa svojim ministrom, zbog čega je najavio da će na predstojećem Savetu EU 16. septembra zatražiti diskusiju o obustavljanju pregovora s Turskom, jer isti "ionako predstavljaju samo diplomatsku fikciju".
Erdogan trn u oku
Redžep Tajip Erdogan trijumfalno je započeo seču sudija, neposlušnog vojnog kadra i ostalih "domaćih izdajnika" za koje smatra da su učestvovali u traljavom pokušaju puča protiv njega.
Upravo ova rečenica austrijskog kancelara najbolje oslikava stav prema Turskoj. Ankara već decenijama žarko želi da postane deo Unije, ali je članstvo uvek delovalo nedostižno.
Nakon izbijanja migrantske krize, turski predsednik Redžep Erdogan konačno dobija "jaku ruku" u pokeraškom nadmudrivanju sa EU. Kada su milioni izbeglica krenuli ka Evropi, Brisel se našao u panici, a ujedno je na videlo isplivala sva nesigurnost EU i međusobne nesuglasice njenih članica.
Turska se pojavila kao spasilac, ali onaj koji ima pakleno skupu tarifu. Pogodba je glasila: pregovori o toliko željenom članstvu, devet milijardi evra i vizna liberalizacija za turske građane, a "migrant-free" Evropa za Brisel.
I kada se činilo da Erdogan ima pobedničku ruku, pojavio se faktor puča. Iako ga je turski predsednik nazvao "darom s neba", isto može da se kaže i za Brisel. Jer, to je bio idealan razlog za stopiranje pregovora sa Turskom. Ugnjetavanje ljudskih prava, hapšenje sudija, otpuštanje prosvetara, sahranjivanje Ataturkovog sekularnog nasleđa zarad uvođenja islamskih zakona...sve kao da je poteklo iz priručnika: "Kako da ne postanete članica EU".
Evropa mora da zadovolji Tursku da zaustavi izbeglice
Da je Erdogan daleko od omiljene ličnosti na Zapadu, pokazuje i ponašanje lidera EU u noći pokušaja njegovog svrgavanja. Niko od lidera zemalja Evropske unije nije pružio direktnu podršku turskom predsedniku, već "očuvanju demokratije u Turskoj", kao da su se potajno nadali da će "diktator", kako ga je nazvao Doskocil, pasti. Tek kada je postalo jasno da je puč propao, stigle su i reči podrške. Međutim, i one su bile kratkog daha, jer su ih ubrzo zamenile kritike na račun Erdoganove čistke neistomišljenika.
Ukoliko Evropa želi da se migrantski talas i dalje odbija o tursku branu, moraće da smisli novi način kako da zadovolji Redžepa Erdogana, pošto je očigledno da će se pre desiti da sa EU zastave spadne još neka zvezdica, nego da Turska postane članica.
