Još jedan skandal potresa EU: Banka Goldman Saks zaposlila Baroza
Najnoviji skandal u Evropskoj uniji pokazuje do koje su mere čelnici evropskih institucija vezani za krupni kapital i banke, umesto da služe građanima. Žoze Manuel Barozo, nekadašnji predsednik Evropske komisije (od 2004. do 2014), ovih dana je dobio posao "neizvršnog" predsednika i savetnika u londonskom sedištu banke Goldman Saks, navodno kako bi pomogao da se ublaže negativne posledice Bregzita.
Posao kod svemoćnih
Ova vest i ne bi bila vest da Goldman Saks nije jedna od banaka koje su najodgovornije za dužničku krizu 2008. godine, kao i za grčku krizu. Goldman Saks je jedna od banaka koja je davala kredite onima za koje je znala da neće moći da ih vrate i uprkos tome spekulisala je tim kreditima kao da će biti vraćeni, što se na kraju završilo kolapsom u velikom finansijskom "kazinu".
Pročitajte još:
* Merkelova tera Junkera, treba joj "žrtveni jarac" za Bregzit
Goldman Saks je bila banka koja je sakrivala činjenicu da je Grčka prezadužena, kao neku supertajnu informaciju i falsifikovala je grčke bilanse 2000. godine kako bi ta zemlja mogla da uđe u zonu evra.
Svemoć Goldman Saksa najbolje ilustruje baš primer Grčke u kojoj je posle otvaranja dužničke krize premijer dao ostavku, a na njegovo mesto je 2011. godine imenovan, a ne demokratski izabran, Lukas Papademos, čovek koji je bio na čelu Grčke centralne banke u vreme sklapanja sumnjivih ugovora sa bankom Goldman Saks. Da bi sve bilo pod kontrolom, za mesto grčke agencije za upravljanje dugovima imenovan je Petros Hristodulu, koji je prethodno čitavu svoju karijeru izgradio u banci Goldman Saks.
U Italiji je, posle odlaska Berluskonija, bez izbora premijer postao Mario Monti, bivši savetnik u Goldman Saksu, a Mario Dragi, bivši direktor Goldman Saks internešenela - postao je prvi čovek Evropske centralne banke!
Od maoiste do konzervativca
Barozo je osamdesetih bio predsednik udruženja portugalskih studenata maoista da bi sa 24 godine postao konzervativac i "borac" za NATO da bi postao premijer Portugala 2002. godine sa svega 46 godina. U junu 2004. postao je predsednik Evropske komisije zahvaljujući podršci Britanaca jer je bio borbeni atlantista i zagovornik rata u Iraku 2003. godine.
Uvek se suprotstavljao pokušajima regulacije finansijskog sistema u EU i nameštenje u Goldman Saksu nagrada je za te usluge. Za vreme kampanje uoči francuskog referenduma 2005. godine o Lisabonskom ugovoru, žestoko je branio direktivu Bolkenštajn koja je omogućila da jeftina radna snaga sa istoka EU radi na Zapadu pod uslovima koji važe na istoku. Tako je stvorena nelojalna konkurencija na tržištu radne snage, pa su milioni građana ostali bez posla, a veliki poslodavci su zaradili milijarde.
To je bio ključni elemenat nezadovoljstva evropskog stanovništva čiji je izraz - Bregzit.
Tajni susreti sa Amerikancima
Van Rompaj (kao predsednik EU) i Barozo (kao predsednik Komisije EU), potpisali su u februaru 2013. da se angažuju na otpočinjanju pregovora sa SAD o uspostavljanju transatlantskog slobodnog tržišta iako za to nisu dobili ovlašćenje. Mandat za pregovore dobili su tek u junu te godine od Evropskog saveta koji čine šefovi država ili vlada. Za pregovarača određen je komesar za trgovinu Karel de Giht, bivši belgijski ministar, u više navrata sumnjičen za finansijske i poreske afere.
