Turska "podvila rep", zove Ruse da se vrate!
Turska je, nakon izvinjenja zbog rušenja ruskog bombardera iznad Sirije, najavila da će ispuniti i drugi zahtev Moskve i isplatiti odštetu za oboreni avion. Premijer Turske Binali Jildirim potvrdio je za TV kanal TRT da će Ankara platiti odštetu za oboreni bombarder "Su-24" i najavio skoru normalizaciju odnosa Rusije i Turske.
Portparol predsednika Ruske federacije Dmitrij Peskov rekao je prethodno da se predsednik Turske Redžep Tajip Erdogan u pismu šefu ruske države Vladimiru Putinu izvinio zbog obaranja aviona i izrazio saučešće povodom pogibije pilota.
- Sadržaj pisma je jasan. Mi smo izrazili naše žaljenje i, ako je potrebno, platićemo odštetu. Obe zemlje žele normalizaciju odnosa. Mislim da se stvari kreću na bolje - potvrdio je i Jildirim i dodaje da Turska u Rusiji vidi strateškog partnera.
Skupa cena obaranja aviona
Turska je skupo platila obaranje ruskog bombardera velikim gubicima u poljoprivredi i turizmu, "rupom" u budžetu i povećanim terorističkim akcijama u zemlji, navode politički analitičari.
Sem toga, Turska je ostala bez nekih kapitalnih projekata sa Ruskom Federacijom, odnosi sa EU su konstantno u problemima, od ulaska u Uniju i dalje nema ništa, a nakon "Bregzita" ta tema je praktično završena.
Predsednik Turske Redžep Tajip Erdogan, svestan svega, izvinio se predsedniku Rusije Vladimiru Putinu za obaranje bombardera iznad Sirije, a taj zakasneli potez podstaknut je sve većom privrednom, političkom i bezbednosnom krizom u zemlji.
Izrael pomogao pomirenje
Važna uloga u normalizaciji odnosa Ankare i Moskve pripada Izraelu, smatra Hasan Oktaj, rukovodilac turskog Centra za strateška istraživanja Kavkaza.
- Posjeta izraelskog premijera Benjamina Netanjahua Moskvi može se okarakterisati kao polazna tačka u normalizaciji odnosa dvije zemlje. Sada Ankara treba da pokrene pregovore s ruskom stranom o kompenzaciji za porodice ubijenih ruskih vojnika - navodi turski analitičar.
Turski politikolog Hakan Aksaj smatra da će obnavljanje odnosa sa Rusijom omogućiti jačanje bezbednosti u regiji i rešiti niz problema sa kojima se Turska danas suočava. Za proteklih pola godine Turska je bila izložena čitavoj seriji terorističkih napada pripadnika Radničke stranke Kurdistana, kao i mnoštvu optužbi za kršenje ljudskih i prava seksualnih manjina u zemlji.
Erdogan je odlučio da izgladi situaciju bar na jednom "frontu" i izvinio se Moskvi u nadi da će se uskoro moći obnoviti zajednički projekti, objašnjava turski stručnjak.
Nakon obaranja Su-24, Turska je u spoljnoj politici pokušavala pronaći saveznike koristeći neslaganja između EU i Rusije, navodi Aleksej Arbatov, rukovodilac Centra za međunarodnu bezbednost Instituta za svetsku ekonomiju i međunarodne odnose Ruske akademije nauka.
Ekonomija pritisla Turke
Ekonomska i politička situacija prisilila je Ankaru da promeni svoj stav. Naime, finansijska kriza i prekid odnosa sa Moskvom krajnje negativno su se odrazili na budžet Turske. Tu su i problemi sa izbeglicama, potreba za sprečavanjem odlaska migranata u Evropu, problem evropskih kompenzacija Ankari (za izbjeglice), izlazak Velike Britanije iz EU, kao i odsustvo želje da Ankara bude primljena u EU.
Arbatov navodi da Ankara želi obnavljanje turizma, ukidanje embarga na prodaju turskih poljoprivrednih proizvoda Rusiji, nastavak izgradnje nuklearne elektrane na jugu Turske (posao vredan 20 milijardi dolara), te nastavak projekta "Turski tok".
- Rusija će napraviti određenu zadršku, to jest neće se odmah baciti u zagrljaj Turskoj. U etapama, korak po korak, počeće ublažavanje konfrontacije sa Turskom - predviđa Arbatov.
Analitičari procenjuju da pismo turskog lidera i izvinjenje Vladimiru Putinu predstavlja političku pobedu Moskve i zaključuju da je neprijateljstvo Rusije i Turske nanosilo štetu Bliskom istoku u procesu saniranja regije.
