Danas Britanci, a slede Mađari, Francuzi...
Kakav god bude ishod referenduma u Britaniji, EU će biti suočena sa novim talasom evroskepticizma i padom popularnosti Unije, komentarišu političari i analitički portali. Čak i ako Britanci ostanu u EU, neugodna "zaostavština" te rasprave, jačanje trenda organizacija nacionalnih referenduma o evropskim pitanjima i otpor globalizaciji i međunarodnim elitama neće tako skoro nestati.
Koliko daleko i brzo bi anti-EU "zaraza" mogla da se proširi u slučaju "Breksita" - niko ne zna.
Predsednik Evropskog saveta Donald Tusk upozorava da bi "Bregzit" mogao biti početak "uništenja ne samo EU, nego i celokupne zapadne političke civilizacije". Čak i ako Britanci u poslednji čas odluče da ostanu, još neke zemlje EU krenuće tragom britanskog premijera Dejvida Kamerona i tražiti olakšice u pregovorima sa Briselom, navodi Tusk.
Privatno, evropski čelnici i diplomate ljuti su na Kamerona smatrajući da igra "ruski rulet" sa budućnošću Evrope ne bi li okončao "građanski rat u vlastitoj stranci, torijevcima".
Snage evropske dezintegracije jačaju u mnogim zemljama, podstaknute nezadovoljstvom izazvanim ekonomskom situacijom, strahom od gubitka radnih mesta zbog strane konkurencije ili migranata i problema starenja stanovništva.
Evroskeptici u Holandiji izborili su se u aprilu za referendum o sporazumu o pridruživanju Ukrajine EU i uspeli da prikupe dovoljno glasova da ga odbace.
Mađarski premijer Viktor Orban planira u oktobru referendum o evropskom planu raspodele izbeglica iz Grčke i Italije. Jedan evroskeptični desničar zamalo je pobedio na austrijskim predsedničkim izborima prošlog meseca, ponesen talasom neprijateljstva prema migrantima i prkosom prema Briselu.
Pada podrška EU unutar same EU
Nova ispitivanja pokazuju da je podrška javnosti EU pala širom Evrope, najviše u Francuskoj, gde samo 38 odsto ljudi ima pozitivno mišljenje o Uniji - šest posto manje nego u Velikoj Britaniji.
Najviše su zabrinuti stratezi u SAD i NATO-u, koji smatraju da bi "Bregzit" oslabio jedinstvo Zapada i njegovu odlučnost u rešavanju bezbednosnih izazova. To su, kako navode u Briselu, "sve agresivnija Rusija", islamistički militanti, rat na Bliskom istoku i u severnoj Africi, koji je naterao u beg milione ljudi, migrantski pritisci iz subsaharske Afrike i kibernetički napadi na ekonomske i bezbednosne mreže.
NATO sada teško pronalazi evropske partnere koji bi bili spremni da rasporede manji broj vojnika u istočnoj Evropi zbog "ruske pretnje", navode analitički portali. Ričard Has, predsednik američkog Saveta za spoljne poslove i bivši visoki funkcioner Stejt departmenta, navodi da je evropski kontinent, koji je izazavao dva svetska rata, postao dosadan za američke stratege nakon završetka Hladnog rata.
