Deca bez roditelja trunu u zatvorima
U Grčkoj je trenutno blokirano više od 56.000 izbeglica koje žive uglavnom u najstrašnijoj bedi. Deca i žene, kao najslabiji, najviše trpe. ive u užasnim uslovima u grčkim centrima za izbeglice gde nema osnovne higijene, izloženi nasilju i zloupotrebama svih vrsta.
Najgore je deci bez pratnje koja se kreću u grupama, a policija ih najčešće "za njihovo dobro" smešta u centre koji su pravi zatvori, puni memle, miševa, bez svetla, bez tople vode - piše u najnovijem izveštaju PS Saveta Evrope "Izbeglice u opasnosti u Grčkoj". Registrovano je 22.000 dece izbeglica u Grčkoj, od čega je 2.000 njih bez pratnje. Računa se da je desetak puta više dece koja nisu registrovana i žive u grupama bez odraslih.
Izbeglički centri u kojima izbeglice žive koliko-toliko kao ljudi obično su centri koje finansiraju nevladine organizacije. Centri koje finansira država su u strašnom stanju, u mnogima jedva da ima vode. Država je nemoćna, iscrpljena ekonomskom krizom i pritiskom EU da štedi.
Potresna svedočanstva
U raspravi o izbeglicama u Grčkoj u PS Saveta Evrope učestvovao je i Tordvald Jagland, generalni sekretar ove organizacije, koji je ispričao da je sreo dečaka bez pratnje koji je hteo da se pridruži svojoj porodici u Danskoj, ali su danske vlasti to odbile jer, po novom zakonu, nemaju obavezu da omoguće sastavljanje razdvojenih članova porodice.
Holandska poslanica Tineke Strik, izvestilac Parlamentarne skupštine Saveta Evrope za ovaj košmar u Grčkoj optužila je Evropsku uniju koja se i dalje ponaša kao da su izbeglice grčki, a ne evropski problem. Osim toga, Brisel nije poslao obećanu finansijsku pomoć Atini.
Strikova naglašava da je Atina pritešnjena. S jedne strane je granica s Makedonijom, koju je EU zatvorila a da o tome uopšte prethodno razgovarala sa Grčkom. Sa druge strane, ona mora da primenjuje ugovor EU s Turskom, koji kaže da sistematski treba da šalje nazad migrante i izbeglice nazad u Tursku. Odatle bi isto toliki broj izbeglica trebalo da bude prebacivan u države članice Šengenskog ugovora.
Problem je što ovaj sistem ne funkcioniše jer izbeglice žele da imaju mogućnost izbora u kojoj će zemlji da zatraže azil što im garantuje i Ženevska konvencija o ratnim izbeglicama. Većina njih želi da se posle užasa kroz koji su prošli sastane sa članovima porodice koji već žive u Evropi.
Pošto nemaju izbora, mnogi odlučuju da povuku zahteve za azil. Neki u očajanju pokušavaju da preplivaju nazad do turske obale da ne bi beskrajno čekali u izbegličkim centrima u Grčkoj.
