Ko će naslediti Vladimira Putina?
Do kraja drugog predsedničkog mandata Vladimira Putina ostalo je još skoro dve godine, ali već sad se postavlja pitanje ko bi mogao da ga nasledi.
Na ovo pitanje odgovor traže i na Istoku i na Zapadu. Nema sumnje da je Putin čovek koji je na mnogo načina promenio Rusiju i njenu poziciju na međunarodnoj mapi.
Uprkos zategnutim odnosima Rusije i Evropske unije, Moskva je danas daleko značajniji igrač na međunarodnoj sceni nego što je to bio slučaj pre samo dvadesetak godina. Politički uspon Moskve i za nijansu bolja ekonomska situacija uspeh je koji se pripisuje Putinu. Istovremeno, ruski predsednik je stekao veliki broj kritičara za 16 godina vlasti.
Pročitajte još:
* Problemi za Zapad: Rusi uzvraćaju udarac
* Pa gde njega nađe: Evo ko je pomogao Putinu na početku karijere!
Putinove poteze, domaća opozicija i strani promatrači smatraju nedemokratskim, a jedan od najoštrijih u kritikovanju je Mihail Hordokovski, bivši naftni magnat, koji Putina čak poredi sa samim đavolom.
U autorskom tekstu za ugledni list "Politiko“, Hordokovski piše da "ne postoji nijedno pitanje ili položaj od kojeg Putin neće odustati da bi ostao na vlasti“.
- Kada se evropski političari rukuju s Putinom, oni pružaju ruku kriminalu. On je odan prijatelj, ali nije odgovoran prema zemlji - piše Hordokovski.
Prema njegovom mišljenju, Rusiji je potrebno jačanje civilnog sektora i demokratske opozicije, koja realnije gleda na izazove s kojima će se Rusija susretati posle Putina, a čije rešenje u velikoj meri zavisi i od toga ko će ga naslediti.
Medevedev slabija vewrzija Putina
Kada je Putin došao na mesto predsednika Rusije 2000. godine, za Zapad je bio nepoznanica. Putin je kratko obavljao funkciju vršioca dužnosti premijera 1999. godine, pa na njegov izbor za predsednika Zapad u prvi mah reaguje kao na !čoveka koji kombinuje liberalnu orijentaciju sa čvrstinom, koju ruski narod voli“ i "nekoga ko može da izvuče Rusiju iz Jeljcinovog blata“. Veštom rokadom, Putin je sebi obezbedio više od decenije vlasti. S mesta premijera na mesto predsednika, pa ponovo premijera, pa ponovo predsednika. Fotelje je menjao s Dimitrijem Medvedevom, koga danas analitičari retko doživljavaju kao ozbiljnog Putinovog naslednika. Medvedev ima male šanse da zauzme poziciju i uticaj kakve Putin ima danas, prvenstveno jer su ga u Rusiji uvek videli kao Putinovu "slabiju verziju“.
Ankete pokazuju da Rusima ta ideja nije tako strana. Nedavno objavljeno istraživanje pokazalo je da bi čak 32 odsto Rusa rado videlo ženu na čelu države u narednih 10 do 15 godina.
Ipak, i dalje je 49 odsto građana Rusije izričito protiv te ideje, a kao argument navode da žena nikada ne bi mogla da vlada čvrsto kao Putin. Ali možda postoji neko ko može.
Šojgu pravi čovek za naslednika
Ugledni portal "Ekonomist“ pre nekoliko meseci bavio se istom temom. Prema njihovoj analizi, jedini čovek koji može da nasledi Putina je - Sergej Šojgu.
Ruskog ministra odbrane, "Ekonomist“ vidi kao najbližeg i najlojalnijeg Putinovog saradnika.
"Tri godine je mlađi od Putina, a od 1990. godine je u vlasti. Skoro 22 godine je vodio Ministarstvo za vanredne situacije, koristio je prednosti ruske birokratije, sakupio moć i popularnost, a pritom nije stvorio sebi neprijatelje“, navodi portal i naglašava da u aktuelnoj ruskoj političkoj eliti ne postoji niko kao Šojgu.
Ipak, sam Šojgu do sada nije pokazao velike ambicije da preuzme funkciju predsednika Rusije. Od svih imena koja su se pominjala kao naslednici, Šojgu je možda najveće iznenađenje, ali kako se u javnosti sve češće pojavljuje pitanje "šta posle Putina“, analitičari ocenjuju da je vrlo moguće da će on ponovo odigrati ulogu timskog igrača i prihvatiti mesto koje sa sobom nosi veliku odgovornost i ogroman pritisak.
