Zbog ove zemlje naglo skočila trgovina oružjem
Obim nabavke naoružanja naglo je porastao prošle godine, pre svega zbog Saudijske Arabije, prenosi "Blumberg“, pozivajući se na godišnji izveštaj "Global difens trejd" kompanije IHS.
Prošle godine je obim uvoza oružja i vojne tehnike porastao za deset odsto i dostigao nivo od 65 milijardi dolara. To je za 6,6 milijardi više nego 2014. godine, navodi "Blumberg“.
Prema podacima kompanije "Inglvud“, to je najkrupniji godišnji rast u poslednjih deset godina. Osim u Saudijskoj Arabiji, nabavka naoružanja ukupno je porasla i na Bliskom istoku i u Jugoistočnoj Aziji.
Saudijska Arabija je 2015. godine povećala nabavku oko dva puta - do 9,3 milijarde dolara. "Blumberg“ navodi da je uzrok za taj rast sukob u susednom Jemenu, u kojem Rijad stoji na čelu operacije protiv pobunjenika Huta, kao i regionalno neprijateljstvo sa Iranom.
Prošle godine Rijad je kupio takvo oružje kao što su lovac "jurofajter tajfun“, lovce F-15 i helikoptere "apač“, kao i dronove, opremu za nadzor i precizno oružje, navodi se u izveštaj IHS.
Drugo i treće mesto po uvozu naoružanja zauzimaju Indija i Australija.
Pročitajte još:
* Nisu SAD i Rusija: Ove dve zemlje stoje iza svakog sukoba na Bliskom istoku
Nabavke u naoružanju značajno su povećale zemlje u oblasti Južnokineskog mora (71 odsto u odnosu na 2013. godinu) zbog potrebe da se suprotstave Kini.
Prema procenama kompanije IHS, zemlje proizvođači nafte će u naredne tri godine morati da smanje nabavke, jer je malo verovatno da će cena nafte porasti mnogo iznad sadašnjeg nivoa.
- Zemlje će manje novca trošiti na oružje, a više na vojne operacije, pošto će pokušati da izvrše uticaj na dešavanja u regionu - smatraju u IHS-u.
Rusija, druga zemlja u svetu po izvozu oružja, pre svega će ojačati trgovinu sa Iranom, koji posle nedavnog ukidanja sankcija počinje da zamenjuje zastarelu tehniku svog vazduhoplovstva. Iran bi na to mogao da potroši između 40 i 60 milijardi dolara.
Najveći izvoznik naoružanja u svetu i dalje su SAD - u 2015. godini prodale su oružje i tehniku u vrednosti od skoro 23 milijarde dolara, od kojih su države Bliskog istoka potrošile 8,8 milijardi dolara.
