Nisu SAD i Rusija: Ove dve zemlje stoje iza svakog sukoba na Bliskom istoku
U pozadini sukoba u Siriji, Iraku i Jemenu, vodi se rat za primat na Bliskom istoku između "najvećih neprijatelja" – Irana i Saudijske Arabije, navodi se u analizi "Špigla.
Bez obzira na to o kom se sukobu na Bliskom Istoku radi, Teheran i Rijad stoje iza bar jedne umešane strane.
Dve zemlje imaju mnogo sličnosti i suočavaju se sa sličnim problemima, ali njihovi ciljevi se suprotstavljaju.
U obema zemljama je religija važan alat političke moći, a njihova najveća razlika jeste u tome što u Saudijskoj Arabiji većinu stanovništva čine sunitski muslimani, a u Iranu šiitski.
Šiitski pobunjenici Huti imaju podršku Irana da svrgnu vlasti u Jemenu, koje pak podržava Saudijska Arabija.
Pročitajte još:
* Amerika huška Rijad: Preko nafte kroje sudbinu sveta, Rusija glavna meta
* "SAD su napravile Bliski istok haotičnijim nego što je bio"
* "Ako kopnene trupe SAD odu u Siriju, poslaćemo specijalne jedinice"
Iran podržava i sirijskog predsednika Bašara al Asada i optužuje Saudijsku Arabiju da sponzoriše Islamsku državu.
Saudijska Arabija sebe vidi kao lidera svih sunita, zaštitnika svetih mesta Meke i Medine, a Iran sebe doživljava kao vodeću silu šiitskih naroda u regionu.
Otvoren sukob zbog pogubljenja sveštenika
U januaru ove godine je došlo do otvorenijeg sukoba ovih zemalja nakon što je u Saudijskoj Arabiji pogubljen istaknuti šiitski sveštenik Nimr-al Nimr, zbog navodnog terorizma.
Šiiti tvrde da je Nimr ubijen zato što je šiit i kritičar saudijske kraljevske porodice, a da nije bio umešan u terorističke aktivnosti.
Kao odgovor na njegovo pogubljenje je u Iranu napadnuta ambasada Saudijske Arabije.
Od tada su prekinuti diplomatski odnosi ovih država.
Iako od tada nije došlo do većih direktnih sukoba, hladni rat i dalje traje, a pojavili su se i novi faktori koji utiču na napetost u odnosima.
Podrška SAD
Saudijska Arabija i SAD su godinama bili saveznici, ali je u poslednje vreme njihov odnos pogoršan, nakon postizanja dogovora o nuklearnom programu i ukidanja sankcija Iranu.
Nedavna poseta američkog predsednika Baraka Obame Rijadu je pokazala koliko su Saudijci nezadovoljni razvojem događaja.
Obamu je tada umesto kralja dočekalo niže plemstvo, što nikada ranije jedan američki predsednik nije doživeo u Saudijskoj Arabiji.
SAD i Iran rade na obnavljanju legitimnih trgovinskih veza, a Saudijska Arabija je jasno stavila do znanja da joj se to ne dopada.
SAD za sada, bar naizgled, pokušava da održi dobre odnose sa obe suprotstavljene zemlje, a vreme će pokazati na čijoj će strani biti.
Početak neprijateljstva i rađanje Islamske države
Rivalitet sunita i šiita postoji odavno, ali su odnosi Irana i Saudijske Arabije bili veoma dobri do pre nekih četrdesetak godina.
Iranski šah i saudijski kralj su bili prijatelji koji su stalno jedan drugom pisali.
Imali su odlične odnose sa SAD i zapadom uopšte.
Međutim, kada je 1979. godine radikalni šiitski lider Ruholah Homeini srušio šaha i Iran postao Islamska država Iran, sve se promenilo. Usledio je rat Iraka i Irana, a Irak je tada imao podršku Saudijske Arabije.
Tada se i SAD okrenula ka Rijadu.
Iste godine kada je došlo do "Islamske revolucije“ u Iranu, u Saudijskoj Arabiji je došlo do napada sunističkih terorista na Veliku džamiju u Meki.
Saudijska kraljevska porodica je zatražila pomoć od Zapada, od Francuza kako bi oslobodili taoce u džamiji.
Muslimani su smatrali da se Saudijska Arabija time obrukala, a najglasniji su bili radikalni suniti – vahabije.
Kako bi se "oprali“ pred narodom, sudijski vladari su davali ogromne količine novca od nafte vahabijama i tako posadili seme sunitskog ekstremizma koje je danas preraslo u Islamsku državu.
Osamdesetih godina prošlog veka je došlo do sukoba između iranskih demonstranata i obezbeđenja Velike džamije u Meki u kojima je 400 ljudi izgubilo živote. Saudijski princ Najef je rekao da su „jeretici“ pokušali da oskrnave džamiju, što je izazvalo bes Homeinija koji je pozvao na zbacivanje kraljevske porodice sa prestola u Rijadu.
Strogi zakoni
Za razliku od kraljevine S. Arabije, u Iranu ipak postoji neki oblik demokratije i održavaju se izbori za predsednika i parlament.
Međutim, glavnu reč na kraju ima vrhovni vođa – ajatolah.
Ipak obe zemlje su poznate po veoma oštrim zakonima i konzervativnim stavovima, naročito prema ženama.
Žene imaju manja prava od muškaraca, moraju da se pokrivaju, mnoge od njih ne rade i dobijaju manji procenat nasledstva.
U Saudijskoj Arabiji su tek u decembru prošle godine žene prvi put mogle da se kandiduju za političke funkcije.
I dalje im je međutim zabranjeno da voze automobile ili da putuju bez pratnje.
Zavisnost od nafte
Saudijci su od samog starta bili lideri Organizacije zemalja izvoznica nafte (OPEK). Ali njihovu poziciju sada ugrožavaju ozbiljno Iran i Rusija.
Saudijska Arabija je zbog ratova i pada cene nafte doživela velike gubitke.
Ekonomija Irana je takođe zavisna od nafte, pa ni njemu ne odgovara pad cene.
Vlasti obeju zemalja se suočavaju sa sličnim ekonomskim problemima pa pokušavaju da ih reše okretanjem ka ulaganjima u druge privredne grane kao što su turizam, građevinarstvo, automobilska industrija,...
Grade se neboderi, hoteli sa pet zvezdica, obnavljaju se aerodromi.
Ko bi pobedio?
Da kojim slučajem dođe do pravog rata, iako ima manju teritoriju, Iran bi bio u prednosti jer ima veći broj oružanih snaga – najveći u regionu.
Međutim, te države se direktno ne graniče i verovatnije je da će umesto otvorenog sukoba, povećati stepen umešanosti u sukobe u Jemenu, Siriji i Iraku.
Zapad za sada pokušava da održi dobre odnose sa obe zemlje, jer je svestan da nijedna nije idealan partner, a svakako nije poželjna kao neprijatelj.
