"Putin postao glas konzervativaca u Evropi"
Putin se pred Zapadom pozicionira kao zaštitnik nacionalnih posebnosti i tradicionalnih vrednosti, ocenio je analitičar Matje Slama u intervjuu za francuski list "Figaro" i istakao da je "putinizam" u određenoj meri u duhu vremena i korelaciji sa sve prisutnijim otporom globalizaciji.
- Tenzije u odnosima između Rusije i Zapada (Evrope i SAD) ne mogu se objasniti samo prostim sukobom interesa, već u svemu treba tražiti značajnu ideološku pozadinu, koja zapravo i stoji iza dva po svemu različita pogleda na svet - smatra Slama, autor nedavno objavljene knjige "Rat svetova", u kojoj analizira uzroke dubokog rivalstva Rusije i Zapada.
U intervjuu za "Figaro", ovaj analitičar je istakao da Putin kritikujući Zapad vrlo često podseća na uništavanje tradicionalnih vrednosti i brisanje granica između različitih naroda i kultura. Pritom on slavi duhovne, kao i tradicionalne porodične i religiozne vrednosti.
- Na taj način Putin pokazuje autentičnu viziju sveta, on se pred liberalnim Zapadom, koji zaboravlja na svoje duhovne temelje, pozicionira kao zaštitnik tradicionalnih vrednosti. On posebno oštro kritikuje zapadni univerzalizam, nameru jednog dela sveta da po ugledu na sebe oblikuje sve ostale. Tako on osuđuje mešanje Zapada u poslove drugih zemalja, bilo da je reč o Ukrajini ili Bliskom istoku - smatra Matje Slama.
- Ne bi bilo ispravno ogromnu popularnost Putina u Rusiji objašnjavati isključivo osećanjem uvređenog ponosa, koji je zavladao posle raspada Sovjetskog Saveza i neuspelog iskustva "liberalne" vlade Borisa Jeljcina. Podrška, koju ima ruski predsednik, takođe, umnogome se može objasniti značajem koji tradicionalne vrednosti imaju za Ruse. Putinova politika savršeno odgovara raspoloženju velikog dela ruskog društva - objašnjava Slama.
- U svetu, a posebno u Evropi, Vladimir Putin je postao u izvesnom smislu glas konzervativaca. Popularnost ruskog predsednika među evropskim konzervativcima svedoči o njegovom umeću da oseti duh vremena. Njegov talenat ogleda se u činjenici da je u odgovarajućem trenutku uspeo da svoje ideje poveže sa idejama onog dela evropske javnosti, koja je sve više neprijateljski raspoložena prema globalizaciji i multikulturalizmu i sve više ceni svoje korene i "prirodnu zaštitnu ogradu", odnosno državne granice - zaključuje analitičar, prenose portali.
