Nemcima "gori pod nogama": Uz azil daju stan, hranu i 350 evra
Zbog velikog priliva izbeglica neke opštine u Nemačkoj su finansijskom škripcu a posebno su pogođeni veliki gradovi poput Berlina, jer izbeglice najradije idu tamo.
Iako je Nemačka osmislila plan finansiranja za izbeglice, sredstva namenjena saveznim državama i opštinama su nedovoljna i oni traže da se teret ravnomernije rasporedi između njih i savezne vlade.
U Nemačku je prošle godine, prema procenama, došlo više od milion izbeglica, a nemačko Ministarstvo finansija računa da će za zbrinjavanje izbeglica do 2020. godine biti potrebno 93,6 milijardi evra. Taj novac biće izdvojen za smeštaj, integraciju, ali i za borbu protiv razloga zbog kojih ljudi napuštaju ratna područja, prenosi "Radio Dojče vele".
Ministarstvo finansija procenjuje da će ove godine u Nemačku doći 600.000 izbeglica. Iduće godine, taj broj bi trebalo da iznosi 400.000, a sledećih godina 300.000 godišnje. Prošle godine je u Sistemu za registraciju i raspodelu izbeglica (EASY) registrovano više od milion izbeglica. Od toga je 477.000 zatražilo azil, navodi se u prilogu nemačkog radija.
Država obezbeđuje azilante
Nemačkim zakonom je regulisano da potražioci azila dobijaju sve što im je potrebno za život: hranu, odeću, lekove i aparate za domaćinstvo. U prihvatnim centrima samci umesto toga mesečno dobijaju 135 evra. Ukoliko potražioci azila više ne žive u prihvatnim centrima, mesečno dobijaju 354 evra. Osim toga, država preuzima stanarinu i ostale troškove.
Od novembra 2015. godine potražioci azila i osobe koje imaju tzv. "trpljeni boravak" (Duldung) i koje imaju "dobre perspektive da dobiju pravo boravka" imaju mogućnost pohađanja kurseva integracije.
Ti kursevi, se, dodaje "Dojče vele", sastoje od kursa nemačkog jezika, 600 školskih časova, kao i tzv. kursa orijentacije, koji traje 60 školskih časova. Polaznici kursa integracije na kraju bi trebalo da govore nemački jezik na tom nivou da mogu bez problema da počnu da rade u nekom preduzeću.
U međuvremenu je daleko više zainteresovanih za te kurseve nego što ima slobodnih mesta.
Savezna vlada snosi troškove
Troškove zbrinjavanja izbeglica u Nemačkoj snose savezna vlada i savezne pokrajine koje novac dalje prosleđuju gradovima i opštinama koji finansiraju ustanove za prihvatanje izbeglica, školovanje dece-izbeglica ili brigu o maloletnim izbeglicama koje su u Nemačku stigle same. Budžeti mnogih opština su kroz te izdatke veoma opterećeni, navodi se u tekstu.
Prošlog septembra nemačka vlada je obećala da će saveznim pokrajinama, paušalno, po izbeglici, da izdvoji po 670 evra. Taj iznos biće isplaćivan sve dok ta osoba prima pomoć regulisanu zakonom o pomoći koja se pruža potražiocima azila.
Međutim, ubrzo se ispostavilo da ta suma nije dovoljna i da je saveznim pokrajinama potrebno više novca. Sa 670 evra se pokriva samo 20 odsto sume koju za izbeglice izdvajaju savezne pokrajine, priznala je nemačka kancelarka Angela Merkel kada se u aprilu sastala sa premijerima nemačkih saveznih pokrajina.
Zato je, kako se navodi, ispravan predlog saveznih pokrajina i opština o pravednoj i fer raspodeli tereta. Savezne pokrajine naime traže da savezna savezna vlada bi trebalo da preuzme 50 odsto troškova, a odgovor na to pitanje trebalo bi da bude donesen na sastanku koji će biti održan 31. maja.
Veliki gradovi na udaru
Pod posebnim su teretom veliki gradovi, prenosi "Dojče vele". Urbana područja i veliki gradovi posebno privlače izbeglice jer tamo žive njihovi sunarodnici i tamo imaju bolje šanse na tržištu rada.
U glavnom gradu Berlinu, koji je ionako u finansijskim problemima, smatraju da će ove godine za zbrinjavanje izbeglica morati da izdvoje 900 milijuna evra. Gradski senat je u budžetu planirao samo 600 miliona i nada se pomoći savezne vade. To ipak ne znači da će država morati da se zadužuje jere su prihodi od poreza u Nemačkoj u porastu i mogu da pokriju troškove za zbrinjavanje izbeglica, navodi Dojče vele.
