Migranti kao "zlatna koka"
Odluka doneta prošlog leta da svoj hostel u finoj berlinskoj četvrti Grunevald ponude za smeštaj 40 maloletnih izbeglica tokom zime omogućila je bivšem bračnom, a sada samo poslovnom paru Nil i Gilnur Nadarahaj da baci pogled u "ponor socijalne i izbegličke industrije", kako oni to danas nazivaju. Njihov ekološki hostel, osnovan 1999. kao prvi u Berlinu, godinama je omiljeno stanište mnogih mladih iz celog sveta koji sa rancima na leđima žele da obiđu planetu.
Na zidu visi karta sveta sa rupama od čioda koje pokazuju mnogo posetilaca iz Engleske, Irske, Španije, SAD, Australije... Poslednji gosti su iz Sirije, a i mapa Avganistana je potpuno izbušena.
Vlasnici hostela, i sami migrantskog porekla, za "Tagesšpigel" ispričali su šta se dešava sa novcem poreskih obveznika. Nil je rođen u Moskvi (majka Ruskinja, a otac iz Šri Lanke), njeni roditelji su Turci, pa su mislili da će biti lakše da razumeju probleme izbeglica.
Uz to, imali su sledeću računicu: tokom zime cena kreveta u hostelu pada na sedam-osam evra, u lošijim čak i do tri-četiri, a izdati svih 40 kreveta je jednostavno nemoguće. Činjenica da izbeglicama grad Berlin daje čekove za smeštaj u vrednosti od 50 evra za noć, a maloletnicima bez roditeljske pratnje čak i 70 evra, pokrenula je mnoge hotelijere, pa i Nadarajahove da im ponude smeštaj. Novac dele staratelji, sigurnosna služba i vlasnik ho(s)tela. Računa se u proseku na oko 35 evra za noć.
Milioni od izdavanja
Najveći privatni vlasnik izbegličkih smeštaja u Nemačkoj je European Homecare iz Esena, koji je nadležan za oko 100 centara, u kojima je smešteno 15.000 azilanata. Još 2013. obrt ove firme povećan je u odnosu na 2012. godinu za 72 odsto na 16,7 miliona evra, a profit je porastao sa 585.000 na više od 1,4 miliona evra.
- Finansijski gledano, eksperiment se skoro isplatio - kaže Nil, mada štetu koja je u međuvremenu nastala još nije ukalkulisao.
Demolirani su tuš kabine i vrata, probušene cisterne, električno brojilo - hostel je trenutno zatvoren jer mora da se renovira. I pored svega, on se ne ljuti na 40 mladića koji su bili "gosti", već pre svega na "klupko državnih i socijalnih službi koje su umešane u ceo proces i koji na izbegličkoj krizi toliko zarađuju da nemaju nikakav interes da ove mlade integrišu u društvo", kaže Nil.
Godišnji prihod do 300.000 evra
Na "stanu i hrani" imao je i jednog očigledno duševno obolelog mladića iz Alžira, starog oko 25 godina, mada se predstavio kao 18-godišnjak, koji je dečaku iz Čečenije nožem posekao lice. Bilo je takvih koji su na internetu redovno gledali video-snimke odsecanja glava protivnicima ID i drugu islamističku propagandu.
- Na svu sreću, imali smo dvojicu pripadnika privatnog obezbeđenja koji govore arapski i koji su odradili izvanredan posao. U roku od četiri meseca postali su očinske figure za mnoge od ovih mladića. Kad su oni preko noći bili tu, nije bilo nikakvih problema - ispričali su vlasnici.
Sledeći primer je hotel Ham u Belgiš Gladbahu blizu Kelna, poznat po dobroj kuhinji, gde je čest gost bio i političar Volfgang Bozbah. Hotel je izdavao sobe po 60 evra za jednokrevetnu, 80 za dvokrevetnu sobu. Od aprila 2014. vlasnik Helmut Ham rešava da zatvori restoran i prihvati ponudu grada da hotel izda izbeglicama. Između 11 i 16 evra je zarada po izbeglici dnevno, što za vlasnika hotela znači siguran godišnji prihod od 190.000 do 280.000 evra. To i nije nešto naročito, ali je naročit ugovor o zakupu koji traje deset godina!
Ipak, iznajmljivanje se ne isplati svakome. Svaka pokrajina i komuna je različito regulisala ovo plaćanje, pa su razlike značajne. Tako, na primer, u Tiringiji jedan izbeglica košta komunu 5.799 evra, a u drugoj skoro duplo više - 10.311evra!
