Evropa otvara vrata teroru?
Evropska unija je odlučila da otvori granice za građane Turske, Ukrajine, Kosova i Gruzije. I dok se u zemljama dobitnicama vizne liberalizacije raduju slobodi kretanja, u Briselu, ali i drugim evropskim prestonicama sumnjičavo i sa dozom straha vrte gavom.
U EU se plaše da bi s legalnim pasošima, a bez viza u Evropu posebno iz Turske, ali i sa Kosova mogao da krene i veliki broj boraca Islamske države. U Turskoj oni imaju i svojevrsnu bazu okupljanja u gradu Gazijentap na granici ove države i Sirije. Posle terorističkih napada u Parizu i Briselu, evropske policije su zaključile da je sasvim izvesno više stotina kriminalaca i terorista ušlo u EU, a sa viznom liberalizacijom taj broj može samo biti veći.
Prvo novi pasoši
Turska mora da ispuni sve uslove, počevši od biometrijskih pasoša, do poštovanja ljudskih prava, o čemu je bilo reči kada su Ankara i Brisel prvi put razgovarala o bezviznom režimu za Tursku.Veliki problem za zemlje EU je i što Turska, Ukrajina, Kosovo i Gruzija nemaju kompjuterizovane vizne sisteme, pa je sasvim sigurno da neće biti u stanju da prate ulaz i izlaz potencijalnih oko 127 miliona ljudi koji dolaze iz ovih zemalja, piše londonski "Dejli mejl". Zvaničnici u Briselu su saopštili da će koraci ka liberalizaciji viznog režima ići naruku oko 250.000 turista kojima su vize već istekle i koji su "nestali iz sistema". Velika većina zemalja, koje su potpisale Šengenski sporazum, imaju kompjuterske sisteme na osnovu kojih prate turiste, ali svega nekoliko zemalja na graničnim prelazima koristi gumene pečate.
Turska se nalazi na korak od ukidanja viza za ulazak u zemlje Evropske unije, pa bi Evropska komisija, izvršni organ EU, danas trebalo da odluči o tome. Ankara je zahtevala putovanje bez viza, a ona je u zamenu za to prihvatila migrante iz Grčke. Ipak, bezvizni režim za Tursku treba da odobre i zemlje članice EU, ali i Evropski parlament. Treba napomenuti da su evropske zemlje u velikoj meri zabrinute zbog ugrožavanja ljudskih prava u Turskoj.
Prema pisanju nemačkog dnevnika "Velt", u toj zemlji postoji posebna zebnja da bi Turci koji do sada nisu ni imali izgleda da dobiju vizu, pa zbog toga nisu ni podnosili zahtev jer za njega treba da plate 60 evra, mogli da nagrnu. Veruje se da bi u startu šansu da se domogne Nemačke iskoristilo i do pola miliona Turaka.
Pročitajte još:
* "Turci, setite se kako je završila Osmanska imperija!"
* "Migrante ne mogu da zaustave ni vojske 28 zemalja EU"
Zasad samo deset odsto Turaka uopšte poseduje pasoš, ali će se to vrlo brzo promeniti. Uvođenje vizne liberalizacije za Tursku nosi sa sobom određene rizike, konstatuje "Velt". Prvo, Turci koji su već došli sa vizama mogli bi da ostanu duže od propisanih 90 dana i da nakon toga borave u ilegali i rade na crno. Drugo, u zavisnosti od razvoja konflikta turske vlade sa Kurdima moglo bi da dođe do masovnog porasta broja zahteva za azil od Kurda.
"Potencijalno bi moglo da dođe 400.000 do 500.000 izbeglica iz Turske, u prvom redu Kurda", upozorio je Garet Dženkins, ekspert za Tursku u Institutu za bezbednosnu i razvojnu politiku.
Upozorenje Vebera
Šef poslaničkog kluba Evropske narodne stranke u Evropskom parlamentu Manfred Veber izjavio je da su oči uprte u sve četiri države, ali posebno u Tursku.
- Želimo Tursku kao partnera, ali nismo naivni. Ako Turska dugoročno ne ispuni kriterijume onda vizna liberalizacija mora da bude ukinuta - rekao je Veber.
U poslaničkom klubu Evropske narodne stranke u Evropskom parlamentu se snažno zalažu za "kočnice u slučaju opasnosti". Kočnica za slučaj opasnosti trebalo bi da bude upotrebljena ukoliko poraste broj zahteva za azil s malim izgledima za uspeh ili ako Turska odbije da primi strane državljane čiji je zahtev za azil odbijen u evropskim zemljama. Ukoliko nastupi samo jedan od tih kriterijuma, evropska strana može da ukine mogućnost putovanja bez viza za turske građane. Berlin i Pariz, međutim, žele da taj mehanizam može da se upotrebi brže i lakše.
- Komisija će izneti plan da se Turska nađe na popisu zemalja kojima će se ukinuti vize - rekao je evropski izvor agenciji Frans pres, ali je dodao da je Turska ispunila 64 od 72 kriterijuma, te da će bezvizni režim važiti uslovno.
Turska vrši pritisak na EU kako bi ispunila svoja obećanja, što Ankara smatra svojom velikom pobedom, nakon potpisivanja sporazuma na samitu 18. marta. Diplomate spekulišu da bi podela migranata između istočnih zemalja i bogatog zapada koji daje bespovratna sredstva i subvencije mogla da dovede do negodovanja zbog budžeta same Unije.
Turci će ucenjivati
Janis Emanuilidis iz briselskog Centra za evropsku politiku ne veruje da bi, zbog odobravanja vizne liberalizacije turskim građanima, moglo da dođe do sličnog izbegličkog talasa kao 2015. godine.
- Tako nešto se neće dogoditi. Doduše, Turci su Sporazumom o izbeglicama dobili jaču poziciju nego u prošlosti i mogli bi da vrše pritisak - upozorava Janis Emanuilidis iz briselskog Centra za evropsku politiku.
