Evropi preti katastrofa: Teroristi nišane i nuklearke
Radnik obezbeđenja belgijske nuklearne centrale Didije Prospero ubijen je prošle subote dok je šetao psa u Froadšapelu na jugu zemlje, ali su belgijske vlasti demantovale da je reč o terorizmu i objavile da mu nije ukradena službena propusnica.
Prospero je pronađen mrtav sa četiri metka ispaljena u glavu, ali belgijska policija tvrdi da je reč o uobičajenom kriminalu. Ovo zvanično saopštenje šira javnost prihvata sa velikom zadrškom, tim pre što je neposredno posle ubistva 22. marta objavljeno da su teroristi špijunirali šefa obezbeđenja jedne nuklearke postavivši skrivenu kameru u blizini njegove kuće. Pronađeno je nekoliko stotina sati video snimaka.
U ovom kontekstu javnost samo donekle može da poveruje u zvanično saopštenje belgijskog tužilaštva koje kaže da se slučajem bavi služba za ubistva i krvne delikte, te da se ispituju dve pretpostavke: prva da je reč o neuspeloj provali, a druga da je reč o zločinu iz ličnih pobuda.
Međutim, otvoreno je pitanje obezbeđenja nuklearki ne samo u Belgiji već u celoj Evropi. S obzirom na to da je nuklearni sektor privatizovan, zapošljavanje osoblja, uključujući obezbeđenje, povereno je privatnim firmama. Kako bi što više zaradile, ove privatne firme zapošljavaju uglavnom ljude iz najsiromašnijih slojeva društva, uključujući radnike iz istočnoevropskih članica EU koji pristaju na mizerne plate. Sličan sistem postojao je u japanskim nuklearkama, o čemu je počelo da se govori tek posle katastrofe u Fukušimi.
Pročitajte još:
* Evropa na nogama, Češka izvela vojsku na ulice
* Isti napadač: Terorista sejao smrt u Parizu, pa nastavio u Briselu
Neposredno posle otkrića da su teroristi špijunirali šefa obezbeđenja nuklearne centrale, koordinator Evropske unije za borbu protiv terorizma Žil de Keršov ocenio je da bi džihadisti mogli da preuzmu kontrolu nad nekom nuklearnom centralom "za manje od pet godina". U intervjuu za dnevnik "Libre Belžik" on je ukazao da bezbednost nuklearnih centrala u Belgiji nije dovoljna.
- Ne bi me začudilo da za manje od pet godina džihadisti upotrebe internet tako što bi preuzeli kontrolu nad centrom za upravljanje neke nuklearke - rekao je Keršov.
Na meti avio-kontrola
Keršov smatra da bi na meti terorističkih sajbernapada mogli da se nađu i centri za kontrolu vazdušnog saobraćaja ili za upravljanje vozovima.
- Dogodiće se da za Islamsku državu radi neko ko ima doktorat iz oblasti tehnologije informacija i ko će biti sposoban da uđe u sisteme - rekao je Keršov.
On je dodao da potencijalnu opasnost predstavljaju i ljudi obučeni za bioterorizam.
- Šta će se dogoditi kada se sazna kako da proizvedete opasan virus u šerpi u maminoj kuhinji - upitao je Keršov.
Mračna predviđanja Keršova deluju stvarno kada se zna da su čak i na sajtove Pentagona ulazili adolescenti samo radi igre. A šta da su bili teroristi?
Policija razbila neonaciste
Na briselskom trgu koji je proteklih dana bio mesto sećanja na žrtve terorističkih napada sukobili su se policija i velika grupa radikalnih desničara.
Oni su se okupili nakon što su organizatori "Marša protiv straha" odložili svoj skup iz bezbednosnih razloga. Desničari su bili u crnoj odeći sa kapuljačama i uzvikivali su slogane protiv Islamske države. Uglavnom fudbalski navijači, uz uzvike "Mi smo huligani, Belgija je naš dom", pokušali su da na trgu ispred Berze napadnu nekoliko stotina osoba koje su odavale poštu žrtvama nedavnih terorističkih napada na aerodromu i u metrou.
Briselska policija snažnom intervencijom razbila je oko pet stotina desničarskih ekstremista, od kojih su neki imali "fantomke" i pozdravljali nacističkim pozdravom. Pri tom, neonacisti su napadali antiterorističke snage policije čak i zapaljivim sredstvima.
Policija je prvo reagovala krajnje uzdržano, ali je potom uz pomoć vodenih topova razbila demonstracije i uhapsila najmanje desetak desničarskih ekstremista. Huligani su potisnuti u nekoliko ulica gde su razbijali izloge i naneli veliku štetu.
Gradonačelnik Brisela Ivan Majer je saopštio da je "zgranut vandalizmom huligana i napadom na ljude koji su došli da odaju poštu žrtvama", a premijer Belgije Šarl Mišel je odmah oštro osudio desničarske ispade.
Građani Belgije se i pored policijskih akcija ne osećaju bezbedno. Sukobi si policijom pokazuju da raste i ksenofobija, pa i otpor politici otvorenih granica u Evropi.
Belgijanci na razne načine pokušavaju da prevaziđu strah. Zato je odlučeno da sve poruke solidarnosti posvećene žrtvama bombaškog napada na stanici metroa u Briselu budu prikupljene i sačuvane u arhivu belgijske prestonice.
