Rusija izlazi na Indijski okean?

Iran je nastavio da radi na projektu izgradnje kanala koji bi trebalo da poveže Persijski zaliv i Kaspijsko jezero. Planirana dužina kanala, čija izgradnja bi mogla da bude završena sledeće decenije, jeste oko 700 kilometara.

en.wikipedia.org

Rusi možda više neće morati da prolaze kroz Bosfor

Taj objekat bi obezbedio Rusiji alternativni izlaz na Indijski okean. Zapadne zemlje i susedi Irana nisu baš oduševljeni ovom idejom. 

Ekonomista, kolumnista izdanja "Vojno-industrijski kurir" Aleksej Čičkin za "Sputnjik" kaže da je ova ruta važna za Rusiju ne samo zbog eventualnih problema oko prolaska ruskih brodova kroz moreuze Bosfor i Dardaneli, nego i zbog Sueckog kanala, koji se nalazi na potencijalno opasnom području.

- Jasno je da su za realizaciju potrebne ogromne pare. Izgradnja kanala bi koštala od 10 do 30 milijarda dolara. Postoje i određeni tehnološki problemi, ako uzmemo u obzir velike visinske razlike na teritoriji Irana. Osim toga, postoje i ekološki problemi. Kaspijski bazen je jedinstvena prirodna tvorevina, zato treba pažljivo proučiti rizike izgradnje infrastrukture. Po prirodi stvari, svaki kanal je na meti kritike ekologa. Trebalo bi imati u vidu i to da bi planirani kanal u Iranu bio nekoliko puta veći od Panamskog ili Sueckog kanala - ističe ekspert. 

Čičkin kaže da Iran planira da koristi kanal i za navodnjavanje okolnog zemljišta, ali naravno da je prioritet ostvarivanje prihoda od tranzita, kao i povećanje uloge zemlje u međunarodnim ekonomskim procesima.

Isplata ulaganja za pet godina

- Pretpostavlja se da bi ulaganja u ovaj kanal mogla isplatiti posle pet godina eksploatacije. Rusija i Iran bi godišnje mogli da prihoduju od tranzita po, približno, milijardu i po dolara. Kanal bi obezbedio direktan pristup Indijskom okeanu ne samo Rusiji, nego i određenim zemljama  bivšeg Sovjetskog Saveza (Turkmenija, Azerbejdžan), a indirektan - celoj Evropi - navodi u članku Čičkin.

Pročitajte još:

facebook.com

* "Rusija i SAD će posle Sirije podeliti Istočnu Evropu"

* Davutoglu: Evropo, nema ti bezbednosti bez Turske!

* Erdogan optužuje: Evropa pleše po minskom polju

Čičkin smatra da ukoliko bi došlo do saradnje Rusije i Irana, za izgradnju kanala bi bio potreban „uvoz ruskih tehnologija“.

Ruske kompanije, na primer, u republici Dagestan, imaju veliki potencijal kada je reč o izgradnji brodova namenjenih upravo za plovidbu po kanalima. Iranske delegacije su dolazile u Rusiju  krajem devedesetih i početkom dvehiljaditih kako bi proučile ruska iskustva u oblastima brodogradnje i održavanja kanala, uključujući i 227 kilometara dugačak Belomorsko-baltički kanal.

Ideja izgradnje kanala nije nova. ​Ruski inženjeri su još krajem 19. veka pripremili projekat izgradnje ovog kanala, budući da se više od polovine ruskog trgovinskog prometa obavljalo preko moreuza Bosfor i Dardaneli. Evropske zemlje su odbile predlog Rusije da joj prepuste kontrolu nad ovim moreuzima, što je, između ostalog, dodatno ugrožavalo bezbednost ruskih teritorija. 

​- Određeni deo međunarodnih trgovinskih ruta će se premestiti u zemlje kroz koje bi trebalo da prođe novi kanal. Osim toga, mnoge zemlje sada rade na novom međunarodnom kopnenom koridoru Sever-jug, koji bi trebalo da poveže  Evropu, Rusiju, Srednju Aziju, Iran i Indiju. Može se reći da se ova ruta poklapa sa rutom kojom bi trebalo da prođe Iranski kanal - objašnjava on.