Rusija izlazi na Indijski okean?

en.wikipedia.org

Rusi možda više neće morati da prolaze kroz Bosfor

Taj objekat bi obezbedio Rusiji alternativni izlaz na Indijski okean. Zapadne zemlje i susedi Irana nisu baš oduševljeni ovom idejom. 

Ekonomista, kolumnista izdanja "Vojno-industrijski kurir" Aleksej Čičkin za "Sputnjik" kaže da je ova ruta važna za Rusiju ne samo zbog eventualnih problema oko prolaska ruskih brodova kroz moreuze Bosfor i Dardaneli, nego i zbog Sueckog kanala, koji se nalazi na potencijalno opasnom području.

- Jasno je da su za realizaciju potrebne ogromne pare. Izgradnja kanala bi koštala od 10 do 30 milijarda dolara. Postoje i određeni tehnološki problemi, ako uzmemo u obzir velike visinske razlike na teritoriji Irana. Osim toga, postoje i ekološki problemi. Kaspijski bazen je jedinstvena prirodna tvorevina, zato treba pažljivo proučiti rizike izgradnje infrastrukture. Po prirodi stvari, svaki kanal je na meti kritike ekologa. Trebalo bi imati u vidu i to da bi planirani kanal u Iranu bio nekoliko puta veći od Panamskog ili Sueckog kanala - ističe ekspert. 

Čičkin kaže da Iran planira da koristi kanal i za navodnjavanje okolnog zemljišta, ali naravno da je prioritet ostvarivanje prihoda od tranzita, kao i povećanje uloge zemlje u međunarodnim ekonomskim procesima.

Isplata ulaganja za pet godina

- Pretpostavlja se da bi ulaganja u ovaj kanal mogla isplatiti posle pet godina eksploatacije. Rusija i Iran bi godišnje mogli da prihoduju od tranzita po, približno, milijardu i po dolara. Kanal bi obezbedio direktan pristup Indijskom okeanu ne samo Rusiji, nego i određenim zemljama  bivšeg Sovjetskog Saveza (Turkmenija, Azerbejdžan), a indirektan - celoj Evropi - navodi u članku Čičkin.

Pročitajte još:

facebook.com

* "Rusija i SAD će posle Sirije podeliti Istočnu Evropu"

* Davutoglu: Evropo, nema ti bezbednosti bez Turske!

* Erdogan optužuje: Evropa pleše po minskom polju

Čičkin smatra da ukoliko bi došlo do saradnje Rusije i Irana, za izgradnju kanala bi bio potreban „uvoz ruskih tehnologija“.

Ruske kompanije, na primer, u republici Dagestan, imaju veliki potencijal kada je reč o izgradnji brodova namenjenih upravo za plovidbu po kanalima. Iranske delegacije su dolazile u Rusiju  krajem devedesetih i početkom dvehiljaditih kako bi proučile ruska iskustva u oblastima brodogradnje i održavanja kanala, uključujući i 227 kilometara dugačak Belomorsko-baltički kanal.

Ideja izgradnje kanala nije nova. ​Ruski inženjeri su još krajem 19. veka pripremili projekat izgradnje ovog kanala, budući da se više od polovine ruskog trgovinskog prometa obavljalo preko moreuza Bosfor i Dardaneli. Evropske zemlje su odbile predlog Rusije da joj prepuste kontrolu nad ovim moreuzima, što je, između ostalog, dodatno ugrožavalo bezbednost ruskih teritorija. 

​- Određeni deo međunarodnih trgovinskih ruta će se premestiti u zemlje kroz koje bi trebalo da prođe novi kanal. Osim toga, mnoge zemlje sada rade na novom međunarodnom kopnenom koridoru Sever-jug, koji bi trebalo da poveže  Evropu, Rusiju, Srednju Aziju, Iran i Indiju. Može se reći da se ova ruta poklapa sa rutom kojom bi trebalo da prođe Iranski kanal - objašnjava on.