Juče Pariz, danas Brisel, neka se pripremi...
Teroristički napadi u Briselu ne treba kod nas da proizvedu oholu ravnodušnost, niti neku vrstu likovanja tipa "sami ste to tražili" ili "sad vidite kako je nama bilo", već iskreno saosećanje sa nevinim žrtvama...
Ko je sledeća meta napada?
S obzirom da je u Srbiji medijska sloboda praktično ugušena i da u medijima uglavnom dominira cenzura i autocenzura (pa tako svi treba da budemo tužni ako je Vučić tužan, a srećni kada je on nasmejan), a većina koprcajući se pokušava da opstane uprkos svim poteškoćama, da bih video kako stvarno doživljavamo stravične slike koje nam stižu iz Brisela, morao sam da se "obratim" društvenim mrežama i internet portalima.
Jedino što mogu da kažem jeste da su me reakcije dodatno rastužile.
Niko ne može da ospori licemerje zapadnih političara (uplakana Federika Mogerini prva pada na pamet kao najupečatljivija slika), ali ne treba da ih olako poistovećujemo sa stanovnicima tih država. Da li bi mi voleli da nas poistovećuju sa arogantnim premijerom Srbije ili sa predsednikom koji na svakom javnom skupu deluje kao da je tu zalutao? Ja sigurno ne bih.
Pročitajte još:
* Svega ovoga ne bi bilo da je EU plakala zbog SRJ, Libije, Sirije, Iraka...
* Bombaški napadi: 621 mrtav u Nigeriji, 378 mrtvih u Iraku, 259 mrtvih u Jemenu
Niko ne može da ospori da je belgijski kralj Leopold II bio monstrum zbog koga su ubijeni milioni ljudi u afričkoj državi koja se danas zove DR Kongo, ali to je bilo pre više od sto godina. Belgija je danas uređena zemlja u kojoj je i strancima mnogo lakše da žive život. Da li možemo da navedemo jednu oblast koja u našoj zemlji funkcioniše kako treba? Nisu nam za sve krivi drugi, ima nešto i do nas.
Konačno, niko ne može da ospori da Evropljani mnogo više tuguju za žrtvama u svojoj blizini, nego za onima u udaljenim krajevima. Psiholozi to objašnjavaju lakšim poistovećivanjem sa ljudima koji su nam bliži i sa kojima delimo slične vrednosti. Pre nego što ih osudimo zbog toga, zapitajmo se da li smo mi drugačiji. Ne potresamo se ni mi mnogo zbog ogromnih žrtava u dalekoj Nigeriji, ili npr. u Južnom Sudanu, a u Siriji smo se uglavnom opredelili za stranu samo zbog bratske nam Rusije.
Zato ovih dana treba da saosećamo sa Belgijancima. Ono što se desilo njima, može uskoro da se desi i nama. Niko ne zna gde će teroristi sledeće da udare. Mene nije umirilo uveravanje Nebojše Stefanovića, ministra policije koji je falsifikovao svoj doktorski rad, da je Srbija spremna za borbu protiv terorizma. A vas?