Vojnik koji je imao Hitlera na nišanu - i nije pucao
Ko zna kako bi istorija sveta danas izgledala da je Henri Tendi 1917. doneo drugu odluku.
Sve do kraja života Adolf Hitler je održavao vrlo živim uspomene na svoje učestvovanje u Prvom svetskom ratu. A jedna od njih je bila i ta da je, pri samom kraju rata, bio ranjen na frontu. Tumarao je pokušavajući doći do rovova u kojima su bili njegovi saborci, kad je naletio pravo na britanskog vojnika koji ga je držao na nišanu. Hitler je posle pričao da je britanski vojnik nakratko oklevao, a kad je shvatio da tada 29-godišnji brkati nemački vojnik nema nikakvu nameru podići svoje oružje i da je ranjen, pokazao mu je da prođe. Hitler mu je odmahnuo u znak zahvalnosti i oteturao se dalje.
Događaj je istorijska činjenica, kao što je činjenica i to da je Hitler u ratu nekoliko puta ranjen, odnosno da je samo nekoliko centimetara metka ili gelera, u ovom ili onom smeru istoriju moglo promeniti tako dramatično da danas nemamo jezivu uspomenu na Drugi svetski rat, holokaust i užase s tolikim milionima mrtvih.
Činjenica je takođe i to da je Hitler 1937, videvši izvesne fotografije najodlikovanijeg britanskog vojnika iz Prvog svetskog rata Henrija Tendija, zaključio da je vojnik koji mu je poštedio život bio upravo Tendi. Tandi u trenutku Hitlerovog ranjavanja zaistaa jeste bio na položajima oko mesta kod kojega je ranjen Hitler.
Kada je britanski premijer Nevil Čembrlejn 1937. bio u poseti nacističkom kancelaru kako bi dogovorili Minhenski sporazum, nakon kog je premijer naivno poverovao da su time apetititi nacista i fašista zauvek obuzdani, Hitler mu je ispričao taj događaj i navodno zamolio Čembrlejn da prenese pozdrave i izraze zahvalnosti Tendiju.
A Tendi je bio priča za sebe. Rođen 1891. kao sin britanskog vojnika, deo detinjstva proveo je u sirotištu, da bi, čim je postao punoletan, i sam otišao u vojsku. U ratu je prvo ranjen u Bici kod Ipresa, zloglasnoj po upotrebi bojnih otrova, već 1914. Potom je ranjen i 1916. u Bici na Somi, da bi u decembru 1917. opet bio ranjen, ali je uspeo da se brzo oporavi i opet ode na front.
Što se tiče njegovih podviga tiče, u avgustu 1918. poveo je još dvojicu saboraca preko ničije zemlje kako bi u Bici kod Kambraja digli u vazduh nemački rov. Iz te akcije vratili su se s 20 zarobljenika. Slično je ponovio i mesec dana kasnije kod Havinkorta. Krajem septembra, dakle samo nekoliko dana kasnije, poveo je nekoliko saboraca u puzanje preko ničije zemlje kako bi zauzeo nemački rov, i to još pod neprijateljskom vatrom. Bilo je to kod francuskog mesta Marsona, tačno tamo odakle ga će se sećati mladić koji će posle postati firer.
Tendiju ni to nije bilo dovoljno nego je sa svojim ljudima popravio improvizovani most, a potom i probio obruč u kom se našao deo šačice njegovih ljudi s kojima je krenuo duboko u neprijateljsku terotoriju. U to vreme nije bilo vojnog odlikovanja za hrabrost koje Tendi nije dobio.
Za poslednji proboj dobio je Viktorijin krst, a, kako je tvrdio Hitler, u toj je akciji naletio i na samog budućeg nacističkog ideologa koji će svet odvesti u novi globalni rat.
