Teroriste spaljuju na putu za Palmiru
Povlačenje dela ruskih snaga iz Sirije nije skinulo s dnevnog reda oslobođenje Palmire. Sirijska armija se mukotrpno probija ka drevnom gradu, geografskom centru zemlje.
Armijski višecevni bacači raketa oru visove na ulazu u grad. Na svakoj koti nalaze se osmatrači terorista koji dojavljuju svojoj artiljeriji pokrete vojske. Odmah iza njih ukopani su komandni punktovi Islamske države. Isterati teroriste s tih visova zahteva krajnje napore. Oni koriste tunele i ispresecan kameniti teren da se sakriju od artiljerijskih i udara iz vazduha.
Napredovanje sirijske armije odvija se sporo i uz teške gubitke. Svakog dana pogine 10 do 20 vojnika. Ali, njihovi saborci odlučno gledaju smrti u lice. S ponosom pokazuju rukom na okolne vrhove i objašnjavaju da su zauzeli taktičke položaje koji im omogućavaju da razdrobe odrede džihadista na manje grupe i za nekoliko nedelja opkole teroriste u samom gradu. Da bi presekli puteve, staze i bogaze snabdevanja terorista koriste ruski poklon - suncepek, višecevni bacač raketa koji ima dejstvo bacača plamena. Pod njegovim projektilima gori i kamen.
Ali, uprkos užasnim udarima pod kojima gore ljudi, metal, zgrade, pa čak i kamen, džihadisti ne popuštaju.
Noćne borbe
Karakter borbenih dejstava navodi sirijske vojnike da dejstvuju noću. Po mraku teroristi ne mogu da gađaju, a sirijski specijalci imaju toplovizore i pribor za noćno osmatranje. Borbe se vode celu noć. Vojnici stalno menjaju položaje da ne bi pali pod artiljerijski udar.
Milad Hadir je komandant diviziona haubica D-30, kalibra 122 milimetra, koje su po zlu zapamćene iz ratova za jugoslovensko nasleđe. Sejale su smrt po svim ratištima u Krajini, Bosni i na Kosovu, a sada prevrću pesak sirijske pustinje.
- U Islamskoj državi ratuju profesionalci koji su umešno organizovali efikasnu odbranu. Pogledajte samo kako ratuju. Oni umeju da planiraju operacije, razumeju šta je taktika - pomalo sa profesionalnim uvažavanjem govori Hadir.
Isto je i u nekoliko desetina kilometara udaljenom Karajtajnu. Pustinjski put do Palmire i dalje ka Raki predstavlja jedinstveni deo fronta. Njime teroristi prebacuju pojačanja i municiju, a ispresecano tlo i kameniti visovi daju džihadistima da se brane, ali i da napadaju.
Pročitajte još:
* Džihadisti su rezultat borbe SAD za katarski gas
Vojska je prišla četiri kilometra do Karajtajna kad su teroristi ubacili u borbu rezerve. Pod zaštitom artiljerije, teških mitraljeza i minobacača, teroristi su pokušali da okruže prednje odrede vojske. Ali, Sirijci su se probili na obližnje brdo i izašli iz mini obruča. Tada su tenkovi udarili po teroristima s udaljenosti od jednog kilometra. Džihadisti su na to poslali samoubice opasane eksplozivom, uzdajući se u sumrak, ali su svi pobijeni već na 400 metara. Bez obzira na gubitke, džihadisti ipak kreću u juriš koji odbija vazduhoplovstvo. Rat je odložen do sledećeg dana.
