Ko zaista upravlja Amerikom
"Iako se čini da je Rusiji svejedno ko će da bude novi predsednik SAD-a, jer od njega malo toga zavisi, ipak je veoma važno ko će da zameni Baraka Obamu", smatra ruski filozof Vladimir Lepehin.
"Mesto predsednika SAD je dekoracija"
- SAD su, po svemu sudeći, jedina država na svetu koju su osnovali krupni zemljoposednici, industrijalci i bankari. Osnivači SAD-a uspeli su da stvore principijelno novi sistem upravljanja državom, u kome imovinu, vlast i ideologiju ne kontrolišu kraljevske dinastije i crkva nego oligarsi - objašnjava Lepehin, a prenose ruski mediji.
- Tokom cele američke istorije, ko god da je bio u vladajućoj klasi i ko god da je biran za predsednika te zemlje, pravi upravljači države bili su upravo krupni bogataši. Razumljivo je da ova kasta ne može da dozvoli da se na poziciji lidera države pojavi političar koji nije pod njenom kontrolom - tvrdi Lepehin, prenose mediji.
- Očigledno je, kaže Lepehin, da u takvom sistemu vlasti mesto predsednika SAD-a predstavlja samo dekoraciju. Istinsku politiku ove zemlje ne oličava šef Bele kuće nego državni aparat koji je apsolutno lojalan establišmentu i američkim vrednostima. Zadatak tog aparata jeste i kontrola nad samim predsednikom i njegovim potezima - napominje ovaj ruski filozof.
Lepehin navodi da su u 20. veku postojala samo dva izuzetka, u kojima su američki predsednici bili manje ili više nezavisni. Prvi je bio Frenklin Ruzvelt, koji je u uslovima ekonomske katastrofe 1933. i potom Drugog svetskog rata dobio odrešene ruke za samostalno delovanje.
Drugi je bio Džon Kenedi, demokrata koji za razliku od Ruzvelta nije imao mandat od oligarha i koji je samim tim bio neprihvatljiv za američki sistem vlasti, ne samo u redovima republikanaca nego i među sopstvenim demokratama.
Surovo udaljavanje Džona, a potom i Roberta Kenedija postalo je temelj za sve ostale Amerikance koji su kasnije težili da uđu u veliku politiku države. I pravila ove politike do sada niko nije narušavao, uključujući Baraka Obamu.
Vladajući bankari su se konačno otuđili i izdelili u posebnu, nadnacionalnu kastu, zaključuje Lepehin.
