Erdoganov rat stigao u Tursku
Turski predsednik Redžep Tajip Erdogan, koji mesecima pokušava da dobije zeleno svetlo Amerike za kopnenu invaziju na Siriju, posle eksplozije u Ankari u kojoj je stradalo 28 ljudi i ubistva sedmorice vojnika u napadu na vojnu kolonu kod Dijarbekira izjavio je da će Turska da nastavi da se bori protiv terorizma unutar i zemlje i iza granice.
Šlagvort mu je dao premijer Ahmed Davutoglu koji je kao odgovornog za masakre označio sirijskog predsednika Bašara al Asada. Davutoglu je izjavio da je sirijski režim direktno odgovoran za napad u Ankari, u kojem 61 osoba ranjena, osim što je poginulo njih najmanje 28. On je upozorio Rusiju da ne koristi kurdsku provladinu oružanu formaciju u Siriji protiv Turske.
Prema rečima Davutoglua, devet osoba uhapšeno je zbog napada u Ankari. Počinilac bombaškog napada u Ankari identifikovan je kao pripadnik sirijske kurdske formacije koju Turska optužuje da sarađuje sa pobunjenicima zabranjene Radničke partije Kurdistana.
Provladini mediji javljaju da je reč o Salihu Nedžaru, koji je u Tursku ušao iz Sirije, a identifikovan je na osnovu otisaka prstiju koji su uzeti prilikom prelaska granice. Auto koji je eksplodirao u Ankari nadomak generalštaba, parlamenta i drugih vladinih zgrada, iznajmio je pre dve nedelje u Izmiru. Pri tom, eksplozija se dogodila kada je pored miniranog automobila prošao vojni minibus, pa je među žrtvama 26 turskih vojnika.
- Napad u Ankari pokazao je da su oni teroristi i Turska očekuje saradnju saveznika u borbi protiv te grupe - rekao je premijer turske vlade koja se s predsednikom Erdoganom prethodnih nedelja sukobila i s Amerikom, jer je odbila da Kurde svrsta među teroriste iz straha da će se oni potpuno okrenuti Rusiji.
Davutoglu tvrdi da su napad u Ankari izveli pripadnici terorističke organizacije iz Turske sa kurdskim borcem iz Sirije. On je dodao da će Turska nastaviti da granatira pozicije Kurda u Siriji.
Režija Islamske države?
Niko nije preuzeo odgovornost za napade. Sirijski Kurdi negiraju odgovornost, ali kažu da je moguće da je reč o odmazdi za masakre u turskom Kurdistanu, gde je vojska poslednjih meseci ubila desetine ili stotine ljudi u takozvanoj antiterorističkoj operaciji.
Britanske agencije navode da bezbednosni izvori iz kurdske oblasti na jugoistoku Turske veruju međutim da iza eksplozije stoji Islamska država.
Turska vojska u znak odmazde izvela je vazdušne napade na položaje Kurda koji se bore protiv Islamske države u severnom Iraku. Međutim, turski avioni nisu dejstvovali u Siriji, odakle su navodno došli kurdski bombaši, pošto su u toj zemlji snažne ruske vazduhoplovne i protiv vazdušne jedinice. Zato su Turci prebacili oko 500 džihadista u oblast između granice i sirijskog Alepa i otvoreno uputili veliki konvoj sa naoružanjem i municijom što je zabeleženo video-snimcima.
Džihadiste spremaju za Rusiju
Iran i Rusija osudili su bombaške napade u Turskoj, izjavili saučešće i istakli da odgovorni moraju da budu pronađeni. Međutim, istovremeno je ruski predstavnik u Savetu bezbednosti UN Vitalij Čurkin dostavio pismo tom telu.
- Islamska država uz pomoć turskih obaveštajnih službi formirala je široku mrežu u Antaliji za regrutovanje pojedinaca iz bivših sovjetskih republika kako bi učestvovali u sukobima u Siriji, ili otišli u Rusiju. Njih predvodi ruski državljanin Ruslan Rastjamovič Kaibulov, poznat kao Baris Abdul ili pod pseudonimom Učitelj. On živi sa porodicom u Antaliji i ima dozvolu za stalni boravak u Turskoj - naveo je Čurkin.
Pranje novca od nafte terorista
Ratni bubnjevi posle napada u Ankari zabrujali su samo dan nakon što je objavljeno da je tužilac u italijanskoj Bolonji pokrenuo istragu protiv sina turskog predsednika Bilala Erdogana zbog pranja novca.
Bilal je stigao u Italiju u oktobru da završi doktorat. "Il Đornale" piše da je sada odbegli turski biznismen Cem Uzan prošle godine podneo prijavu protiv Bilala Erdogana da je doneo ogromnu sumu novca kako bi ga oprao u Italiji.
Da podsetimo, sumnja se da upravo firme Bilala Erdogana kupuju naftu od Islamske države, koja za taj novac preko Turske kupuje oružje i dovodi najamnike.
Bilal Erdogan bio je i jedan od glavnih osumnjičenih u najvećem turskom slučaju korupcije u decembru 2013. kada se privremeno naselio u Bolonji sa ženom i decom koju je tamo upisao u školu. Ipak se potom vratio u Tursku i opet otišao u Bolonju posle prošlogodišnjih izbora kada je njegov otac izgubio većinu u parlamentu.
