Švajcarska: Broj proteranih državna tajna
Još u novembru 2010. godine je na referendumu 52,3 odsto Švajcaraca glasalo za inicijativu da stranci, koji su osuđivani zbog krivičnih dela, moraju odmah da napuste zemlju. Koliko je kriminalaca proterano ostalo je tajna.
Više od pet godina kasnije Švajcarci ponovo debatuju o ovoj politički osetljivoj temi. Brojke i fakti su od velikog javnog interesa, piše dnevnik "Blik". Iz kojih zemalja dolaze stranci koji su osuđeni u Švajcarskoj i da li mogu da se deportuju u zemlje porekla?
Nacionalnost se krije
O ovoj inicijativi postoje grube procene o tome ko je sa one strane zakona. U 2014. godini je tako osuđeno 42.289 Švajcaraca, što je oko 42,5 odsto svih procesuiranih. To znači da je 57,5 odsto stranaca. Još jasnija je razlika u zatvorima. Iste godine je iza rešetaka bilo 31,2 odsto Švajcaraca, a 68,8 odsto stranaca. Međutim, i dalje je tajna koje su oni nacionalnosti.
Odgovore na to poseduje Savezni zavod za statistiku, koji odbija da publikuje podatke. Objašnjenje je dala Izabel Coder, šef za pravna pitanja u federalnom odeljenju za unutrašnje poslove:
"Publikovanje pojedinačnih nacionalnosti bi sugerisalo da nacionalnost utiče na kriminogeno ponašanje. Zbog toga se podaci ne mogu objaviti", izjavila je Coder.
Nedeljnik "Zontagzblik" nije bio zadovoljan ovim odgovorom i pokušao je da prema Zakonu o javnosti podataka stekne uvid u ovu statistiku.
Savezni zavod je posle dva dana odbio zahtev s novim obrazloženjem o pridržavanju specijalnih normi tajnosti, jer se kod tražene statistike radi o "poverljivim statističkim pojedinostima".
Direktor Zavoda Georg-Simon Ulrih je obrazložio da je "teško obraditi te podatke, a da oni ne budu pogrešno protumačeni".
Partija SVP je još 2006. godine zahtevala da se publikuje statistika o nacionalnoj pripadnosti stranaca sa kriminalnim dosijeima, ali je parlament odbacio taj predlog.
Predsednik FDP-a Filip Miler navodi da ne razume razloge za odbijanje, jer "ako se navedu brojke, a ne imena, onda je zaštita privatnosti zagarantovana".
Čak je i poslanica SP-a Min Li Marti za publikovanje statistike, iako je pre pola godine pokrenula inicijativu da policija ne treba da navodi nacionalnost kriminalaca i prestupnika.
Sličan je stav i federalne Komisije protiv rasizma, prema kojem objavljivanje informacija o državljanstvu osuđenih nije rasističko.
