Obavezno obrazovanje i posle osnovne škole
Obaveza obrazovanja za omladinu do 18 godina stupiće na snagu u Austriji 1. jula, a prve kazne za njeno nepoštovanje mogu se očekivati od 1. jula 2017. godine.
Kako se u navodi u nacrtu zakona koji je poslat na razmatranje vladi, ova obaveza se odnosi na sve mlade koji su završili osnovno školsko obrazovanje, ali ne pohađaju dalje nikakvu školu ili zanat. Obaveza obrazovanja se završava završetkom stručne srednje škole od najmanje dve godine trajanja ili završetkom zanata.
Trenutno oko 5.000 omladinaca u Austriji svake godine ne nastavlja školovanje posle osnovne škole već nalazi zaposlenje kao pomoćna radna snaga ili uopšte nema kontakt sa tržištem rada.
Bez knjige četiri meseca
Dozvoljeno je da postoje periodi od najviše četiri meseca u okviru jedne kalendarske godine kada se ne mora pohađati obrazovanje. Isto važi i za period čekanja, kada i pored spremnosti mladih nema raspoloživog mesta za obrazovanje.
Kada je reč o stručnom obrazovanju, to podrazumeva ili zanat u nekom preduzeću ili zanatsko obrazovanje koje organizuje država. Obrazovna obaveza smatra se ispunjenom i ako se pohađaju mere Službe za zapošljavanje (AMS) najmanje 16 sati nedeljno.
Zakon predviđa da su roditelji ili staratelji obavezni da obaveste koordinaciona tela ukoliko dete ne obrazuje. U svakoj pokrajini će biti oformljeno takvo koordinaciono telo.
Istovremeno će škole, mesta za učenike u privredi, Služba za zapošljavanje i Zdravstvena kasa biti obavezne da proslede podatke Statističkom zavodu Austrije o početku i završetku školovanja mladih. U ove podatke uvid mogu da imaju i vlasti.
Ukoliko se ne poštuje obaveza obrazovanja, koordinaciono telo uspostavlja kontakt sa mladima i sa starateljima odnosno roditeljima. Potom se zajednički pravi plan kako bi se utvrdilo koja bi vrsta obrazovanja bila najsmislenija. Nadležnost za to sve u zavisnosti je od ciljne grupe ima ili Služba za zapošljavanje ili servisna služba Ministarstva za socijalna pitanja, a zadatak može da se prenese i savetodavnim i obrazovnim ustanovama.
U slučaju nepoštovanja ove obaveze roditelji mogu biti kažnjeni, kao i kada se radi o povredi osnovnog obrazovanja, između 100 i 500 evra , a u slučaju ponavljanja od 200 do 1.000 evra. Kazne se ne mogu izreći ukoliko se roditelji verodostojno trude da odgovore na obavezu obrazovanja, ali usled nemogućnosti deteta ne mogu da je ispune. Kako se ističe, kazne prete samo u slučaju da se roditelji suprotstave mladima i njihovoj želji da se obrazuju.
Pomoćni posao uz učenje
Ukoliko se i pored obrazovne obaveze mlada osoba sa 16 godina zaposli kao pomoćni radnik, Ministarstvo za socijalna pitanja pokreće proveru da li se zaposlenje oglušava o obavezu obrazovanja. Isprva se roditelji i deca u tom slučaju zovu na razgovor, a ukoliko se ne odazovu ponovljenom pozivu, radni odnos se automatski poništava. Takođe, ako se u toku provere utvrdi da delatnost nije u skladu sa planom perspektive, radni odnos se poništava.
Ova zakonska odrednica kojom se praktično zabranjuje mladima da prekinu školovanje i prihvate neki pomoćni posao ima za cilj zapravo borbu protiv nezaposlenosti, jer mladi pomoćni radnici koji su prekinuli školovanje predstavljaju grupu sa najvećim rizikom nezaposlenosti i najmanjim šansama za dalji razvoj.
