Rusija i Kina gospodari Antarktika
Rusija i Kina pojačale su svoje prisustvo na Antarktiku kako bi osnažile svoj uticaj u ovom delu sveta koji nije ni pod čijom kontrolom.
Rusija gradi satelite, planira nove baze
Rusija nadograđuje svoje sovjetske baze i proširuje razvoj globalnog pozicionog sistema koji će da parira američkom GPS-u.
Moskva je za sada sagradila bar tri satelita za praćenje na Antarktiku, a ima i nove baze u planu. Inače, Rusija je jedina nacija koja se protivila da Antarktik bude zaštićeni region u kome će biti zabranjeno pecanje.
Pročitajte još:
* Haos na Antarktiku: "Aurora" sada spašava i kineskog ledolomca?
Upravo oko pecanja i budućeg pristupa resursima podudaraju se ambicije Rusije i Kine na Antarktiku. Iako je Peking svoju prvu istraživačku bazu na Antarktiku uspostavio tek 1985. godine, danas postoji sve veća tendencija za širenje uticaja po ovom kontinentu.
Kina je 2013. godine imala tri baze na Antarktiku, a sada planira da otvori petu bazu pošto je otvorila četvrtu prošle godine.
Za razliku od ruskih baza, koje predstavljaju ostatke iz vremena Sovjetskog saveza, kineske baze su potpuno nove i oslikavaju rastuće ambicije Kine.
Peking želi da osigura pristup bogatim resursima
Peking tvrdi da će se ove baze koristiti za naučna istraživanja, ali i priznaje da je širenje uticaja na Antarktiku deo budućih operacija za osiguranje pristupa resursima u koje spadaju vode pune riba i razna mineralna bogatstva.
Trenutna zabrana crpljenja resursa u komercijalne svrhe na Antarktiku važi do 2048. godine, osim u slučaju da se Protokol o zaštiti okoline ne ratifikuje putem konsenzusa.
Ukoliko sporazum prestane da važi, Antarktik će postati najveći izvor ugljovodonika na Zemlji. Veruje se da u ovom regionu ima oko 200 milijardi barela nafte pored toga što je to i najveći izvor sveže vode na planeti.
Kina trenutno ulaže sredstva kako bi mogla da iskoristi resurse ovog kontinenta od 2048. godine.
