Ne želim više da živim!
Prvi put od kada je prijavila svog sina Silvija S, koji je ubio dvojicu dečaka u Nemačkoj, Astrid S. je dala opširan intervju nemačkom nedeljniku "Špigl".
Majka je u novinama na slici prepoznala svog sina koga je policija sumnjičila da je oteo četvorogodišnjeg Muhameda, dečaka koji je sa majkom, bratom i sestrom došao kao izbeglica iz Bosne i Hercegovine pre dve godine.
Iako su je pohvalili ne samo psiholog i psihijatar, već i predstavnik policije i nemačka javnost da je uradila moralnu stvar i da je pokazala veliku hrabrost, ona ne misli da zaslužuje pohvalu. Kaže da nisu samo porodice ubijenih dečaka zavijene u crno, već i njena. Potpuno razume patnju članova porodice i da saoseća sa njima zbog gubitka svojih najdražih.
A da je reč o njenom sinu saznala je iz novina, 28. oktobra, dok je tokom doručka listala novine "Mliche Allgemeine".
Videla je naslov "Nove slike otmičara malog Muhameda" i onda je prepoznala svoga sina.
- Začudila sam se šta traži Silvijeva slika u novinama - kaže Astrid, dodajući da ga je i njen suprug prepoznao, pa je upitao sina: "Kako si ti dospeo u novine?"
Silvio je samo ćutao. Ta reakcija im nije bila neobična pošto je po prirodi povučen i ćutljiv.
- Smatrala sam da je to greška i da te fotografije nisu imale veze sa njim.
Otišla je, kaže, na posao, ali te slike su joj i dalje bile u mislima. Poslala je sinu SMS poruku pitajući ga da li to on na video-snimku koji je objavljen, ali odgovora nije bilo. Uveče joj je mlađa ćerka poslala sliku uz komentar: "Mama, vidi, to je Silvio." Ona joj je odgovorila: "I ja to vidim." Kćerka joj je napisala: "Moramo u policiju." Astrid se složila sa njom, ali je pre toga htela još jednom da popriča sa sinom. Kad je stigla kući, Silvio je bio na poslu. Kaže da te noći nije mogla ni oka da sklopi. Ujutru u pola sedam probudila je Silvija. Pozvala ga je u kuhinju i tražila od njega objašnjenje.
- To sam bio ja - rekao je svojim roditeljima.
Na njihovo pitanje zašto odgovora nije bilo. Roditelji su mu onda rekli da će morati da ga odvedu u policiju. Samo je klimnuo glavom. Kazao je da mora da ode po dokaze. Roditelji su ga pustili.
- Nisam znala šta će uraditi, pomislila sam da će možda automobilom udariti u drvo - priča Astrid, koja je u panici pozvala policiju.
Razgovor je trajao vrlo kratko, rekla je da se čovek sa slika njen sin i onda je skrhana bolom pala u kuhinji. Kad se nešto kasnije Silvio vratio kući, policajci su već bili tu. Stavili su mu lisice na ruke, a Astrid kaže da joj je sin uputio jedan dugački pogled koji ona nikad neće zaboraviti. Noć nakon hapšenja, suprug i kćerka i ona su proveli u mraku. Ćutali su skamenjeni. I dan-danas se pitaju zašto nisu ništa primetili i šta su pogrešili u vaspitanju. Astrid noćima ne spava i često misli na porodice ubijenih dečaka. Vidi dve mogućnosti - da sebi oduzme život, za šta nema hrabrosti, ili da živi s postojećom situacijom, samo što još ne zna kako.
Leš u kolima
Kao što su "Vesti" pisale, leš malog Muhameda pronađen je u autu Silvija S. prekriven granulatima koji se koriste za mačje toalete. Silvio S. je živeo u jednom malom selu u Brandenburgu, gde nikada nikome nije pao u oči ni po dobru, ni po zlu. Priznao je da je ubio i šestogodišnjeg Elijasa iz Potsdama koji je nestao 8. jula ove godine.
