EU uskoro bez nacionalnih granica
Nemačka kancelarka Angela Merkel želi da iskoristi izbegličku krizu za izgradnju Ujedinjenih država Evrope, a zaštita spoljnih granica bi ubuduće trebalo da pređe u nadležnost EU, piše nemački portal Infokop.
U intervjuu za list "Augsburger algemajne", kancelarka je izjavila da je "iluzija verovati da bi se problem sa izbeglicama mogao rešiti na nemačko - austrijskoj granici".
Kako je i sama priznala, nijedna druga država u Evropi ne profitira od otvorenosti granica kao Nemačka, ali to može trajno da funkcioniše samo ako se spoljne granice uspešno kontrolišu.
Podršku je Merkelova dobila i od predsednika Joahima Gauka, koji takođe smatra da treba poboljšati zaštitu spoljnih granica. Njih dvoje su zagovornici brze i potpune integracije EU, a u trenutnoj krizi vide savršenu priliku da ozvaniče konačno ukidanje nacionalnih granica, piše Infokop.
Spoljni faktor
Bez spoljnog faktora pomenuta odluka bi bila teško izvodljiva. Nemački ministar finansija Volfgang Šojble je pre mnogo godina u intervjuu za "Njujork tajms" rekao da je pretvaranje EU u političku uniju moguće samo u krizi, a to je upravo sada kada je hiljade terorista na putu ka Evropi.
Pročitajte još:
* VIDEO: Vodeni topovi i suzavac u Lajpcigu
Tako je posle uvođenja zajedničke valute sada na redu ukidanje nacionalnih granica. Po želji Merkelove i Olanda, ovi planovi će biti stavljeni na briselski sto narednih nedelja, a njima se predviđa nastajanje novih zajedničkih trupa za zaštitu granica, koje će intervenisati čak i mimo volje nacionalnih država. Planom je predviđeno i povećanje broja personala dosadašnje agencije za zaštitu granica Fronteks sa 400 na skoro 1.000 zaposlenih, kao i duplo veći budžet za ove namene.
Mobilizacija
Mandat ove reformisane EU službe bi trebalo da se proširi, tako da bi ona organizovala i letove za deportaciju odbijenih azilanata. Osim toga, ova agencija bi mogla da angažuje rezervu od 1.500 graničara iz država - članica, koji bi u kriznoj situaciji u roku od nekoliko dana bili mobilisani. Ova agencija bi sama analizirala rizike za EU granice i saopštavala Evropskoj komisiji (EK) da li je potrebno mobilisati snage, a u hitnim slučajevima bi EKI slala timove bez saglasnosti određene zemlje. Odluka bi mogla da se stopira samo uz kvalifikovanu većinu u Evropskom savetu.
Planovi u mnogim tačkama odgovaraju predlozima nemačkog ministra unutrašnjih poslova Tomasa de Mezijera i njegovog francuskog kolege Bernarda Kazneva.
Neke briselske diplomate ipak smatraju da će države članice teško dati EK takav mandat i da EK "testira njihove granice".
Ovi planovi o zajedničkoj zaštiti granica još uvek nailaze na otpor pre svega kod država na spoljnim granicama EU, koji po svemu sudeći neće dugo trajati jer su najviše pogođene države "neto - primaoci" i zavise od finansijske slavine EU. Nacionalnim elitama je potreban novac da bi se održale na vlasti, tako da se neće mnogo suprotstavljati ovim planovima, jer im je novac važniji nego nacionalni suverenitet, zaključuje Infokop.
Kriza kao poklon
Merkelova i dalje formalno odbija gornje granice za izbeglice kao nešto što "otežava sve što želi da se postigne".
- Ako kao savezna kancelarka danas definišem granice i one se sutra ne ispoštuju, jer dođe još više izbeglica, onda nisam održala obećanje i problemi postaju veći umesto da budu manji, kaže šefica vlade u Berlinu. Za nju i EU važi ono što je rekao i šef antievro partije (AfP), Goland, a to je da oni mogu da zahvale svom iznenadnom usponu u prvom redu izbegličkoj krizi, koja im je došla "kao poklon", navodi Infokop.
