Znate li šta je "babaroga" za Rusiju i Putina?
NATO-ova pozivnica Crnoj Gori da postane 29. članica Alijanse ima značaj koji daleko premašuje tu balkansku zemlju veličine Konektikata, navodi se u analizi Mišela Halcela profesora u Centru za transatlantske odnose na Džons Hopkins Univerzitetu.
Američki portal Hafington post prenosi da uprkos trenutnoj krizi u Evropi i ruskom protivljenju, članovi Alijanse su se čvrsto držali suštine Severnoatlantskog ugovora iz 1949. koji se odnosi na proširenje NATO-a, na taj način signalizirajući ostalim potencijalnim kandidatima, poput Švedske i Finske, da vrata ostaju otvorena i za njih.
Drugo, agresivne reakcije Moskve su pokazale kontraproduktivnu nespretnost, koja karakteriše rusku politiku prema Evropi, kojom upravlja Vladimir Putin.
Pročitajte još:
* Crna Gora u NATO, prst u oko Rusiji
* Udarac za Rusiju: NATO osvaja teritorije bivše Jugoslavije
Vođe NATO država, posebno predsednik Francuske Fransoa Oland nakon masakra u Parizu, nisu podlegle iskušenju da "nagrade" Rusiju za njihovu kooperaciju protiv Islamske države tako što bi uložile veto na slanje pozivnice Crnoj Gori za NATO. Oland i ostali su prepoznali da Moskva deluje iz sopstvenih interesa, jer njihovom Severnom Kavkazu prete džihadisti koji se vračaju s ratišta, baš kao i zemljama Zapada.
Teško da je Crna Gora pretnja za Rusiju
Mala Crna Gora ima ponosnu vojnu tradiciju, s obzirom da se u više navrata borila s Otomanskim carstvim, zatim Austro-Ugarskom u Prvom svetskom ratu i nacističkom Nemačkom u Drugom. Ipak, njene oružane snage od 2.000 ljudi se teško mogu okarakterisati kao pretnja Rusiji, čije se granice nalaze stotinama milja daleko, a između se nalaze još tri države. Najbliže rusko vlasništvo je niz vila za odmore, koje su bogati Rusi izgradili na crnogorskoj obali. Oni bi bili sigurni u NATO Crnoj Gori, kao i u stanovima ruskih oligarha u Londonu.
Ipak, razumljivo je što je Rusija uvređena pozivanjem te male zemlje u NATO. Većinski slovenska i pravoslavna, Crna Gora ima istoriju bliskih odnosa s Rusijom, uključujući i dve ćerke Kralja Nikole koje su bile udate za članove carske porodice Romanov u posljednjim danima carstva. Ali, to je bilo tada, ovo je sadašnjost. Pre dve godine, kada je videla da se Crna Gora približava NATO-u, Moskva je tražila dozvolu da sagradi bazu u luci Bar, što je premijer Milo Đukanović glatko odbio.
U periodu pred dobijanje pozivnice, Moskva se koristila potkupljivanjem, podsticala buntovne demonstracije u Crnoj Gori i upozoravala da bi ulazak u NATO predstavljao provokaciju.
Putinov portparol je, kao reakciju na dobijanje pozivnice, kazao da će biti "povratnih reakcija". Putin zna da NATO, defanzivni savez, nikada nije imao ofanzivni plan, ponajmanje protiv Rusije. Ipak, uvećanje NATO-a je postalo "babaroga" u Kremlju, dok se Putin trudi da zadrži svoj autoritarni režim uprkos sankcijama koje su usledile posle pripajanja Krima i pada cene nafte. Pošto nije u mogućnosti da zadrži propadanje životnog standarda u Rusiji, Putin je postao agresivniji u spoljnoj politici, kako bi skrenuo pažnju stanovništva šireći strah od agresora sa strane.
Protivljenjem širenja NATO-a, Rusija očigledno krši međunarodnu dekleraciju koju je potpisala pre pet godina. U decembru 2010, na poslednjem samitu OEBS-a u Kazahstanu, sve članice su potpisale Komemorativnu dekleraciju, koja sadrži sledeću rečenicu: Mi potvrđujemo urođeno pravo svake države učesnice da je slobodna da izabere ili promeni svoje bezbednosne sporazume, uključujući i dogovore o savezništvu.
Putinov "alat" - zastrašivanje
Što se tiče odnosa s Evropom, Putin je svoj diplomatski "alat" smanjio na jednu reč: zastrašivanje.
Ranije ove godine Rusija je pretila Danskoj nuklearnim raketama ako se pridruži anti-raketnom štitu NATO-a. Provokativne akcije su se sastojale i u slanju borbenih aviona da prate komercijalne letove, simuliranje napada na dansko ostrvo Bornholb, ispaljivanje mamaca na avione švedskog ratnog vazduhoplovstva i ulasku podmornica u švedske i finske teritorijalne vode. Šta više, Moskva je povećala učestalost i veličine vojnih vežbi, čuvajući ih kao tajnu sve do trenutka do kada ne bi trebale da počnu - taktika korišćena tokom zauzimanja Krima u martu 2014. Jedna takva vežba u 2015. je obuhvatila područje od Arktika do Crnog mora, a u njoj je učestvovalo 80.000 vojnika, Sjeverna flota, stotine tenkova i vazduhoplova.
Pod vođstvom SAD, NATO je odgovorio uspostavljanjem savezničkih trupa koje funkcioniši po principu rotacije u Poljskoj i baltičkim državama, povećanjem učestalosti vežbi i jačanjem Snaga za odgovor (NRF).
Očigledno bi bilo bolje za mir u Evropu, posebno za ruske građane koji dugo pate, kada bi Putin ukinuo represiju u svojoj zemlji, kao i ratnu-histeriju i počeo da sarađuje s Zapadom oko zajedničkih pretnji. Do tada, ratoborno ponašanje Rusije pruža jasne razloge za proširenje NATO-a, što je prikazano i slanjem pozivnice Crnoj Gori.
