Drogirani fanatici seju smrt
Iako je istraga posle terorističkih napada u Parizu brzo dala rezultate, neka pitanja su još ostala otvorena. Jedno od njih je - kako se obični mladići pretvore u takve ubilačke mašine i na kraju i sami sebe unište? Prvi odgovor se traži u drogama.
Poznato je da pripadnici ID u Siriji konzumiraju pilule, koje ne samo da im odagnaju umor, nego im daju i samoubilačku hrabrost. Atentator koji je krajem juna u Susu u Tunisu masakrirao 38 ljudi bio je pod uticajem droga. On je tokom svog krvavog pira izgledao srećan i smejao se, ispričali su svedoci.
Pročitajte još:
* Godinama je odrubljivao glave za ID: On je mozak napada u Parizu!
* UZNEMIRUJUĆI VIDEO: Specijalci "krvavo sačekali" teroriste
Veza opijata i ratova nije nova stvar. Istorijski se najdalje može otići u vreme 200 godina pre Hrista, kada je soldatima namerno točen alkohol da ih ohrabri na bojnom polju. Ako se govori o sistemskoj upotrebi droga, ona počinje sa Prvim svetskim ratom i kokainom, koji su naročito aktivno koristili piloti. Zatim je sledio amfetamin i specijalno metamfetamin, koji je u Nemačkoj razvijen 1938. godine.
Eksperimenti s vojnicima
Ono što je u Drugom svetskom ratu za vojnike Vermahta bio pervitin kao vrsta metilamfetamina, nazvan još i "pancer-čokoladom", "štuka-tabletama" ili "Herman Gering pilulama", decenijama kasnije je, zavisno od scena i okolnosti, nazvano metom, kristalom, spidom. Jezivo poglavlje u istoriji američke vojske je bilo kad je armija decenijama testirala hemijsko oružje i droge na sopstvenim vojnicima. Tako je 100.000 soldata iz cele zemlje sistematski podvrgavano od kraja Prvog svetskog rata otrovima, gasovima, drogama i psihoborbenim supstancama (LSD, sarin, senf-gas, BZ, barbiturati i slično). Oni su potpisivali pristanak, a za uzvrat bi dobijali beneficije ili bili pošteđeni rata u Vijetnamu.
U današnje doba, u kojem se sve više širi terorizam kao vrsta rata i islamisti uveliko posežu za čarobnim napicima. U Libiji je korišćen kokain. I talibani su takođe upotrebljavali drogu da bi borci obezglavljeni hrlili u smrt, a sve indicije ukazuju da su i pariski atentatori bili napumpani takozvanom drogom džihadista - kaptagonom. Ova sintetička droga održava rat u Siriji. Prošle nedelje su turske vlasti za borbu protiv narkotika zaplenile skoro 11 miliona pilula kaptagona u blizini granice sa Sirijom.
"Bombona" za špijune
Tek 1975. godine američki parlament je stopirao ljudske eksperimente. U početku je cilj bio da se naoružaju u ratu protiv Nemaca, a za vreme hladnog rata Amerika je tražila čudotvorno sredstvo da neprijatelja učini nesposobnim, a da ga pri tom ne ubije ili da natera sovjetske špijune da progovore.
Kaptagon je stimulans koji nosi medicinski naziv fenetilin. Na nemačko tržište je stigao 1961. godine - između ostalog, za lečenje hiperaktivnosti, depresije i narkolepsije. Pošto brzo stvara zavisnost, lekari više nisu hteli da prepisuju ovaj amfetamin-derivat u medicinske svrhe. On je u većini zemalja zabranjen već 30 godina.
Kaptagon je na crnoj listi Svetske doping agencije, nakon što je 80-ih korišćen kao doping za nemačke fudbalere. Ova droga dominira na Bliskom istoku - u Libanu, Siriji, Jordanu, Saudijskoj Arabiji. Upotreba narkotika u tom regionu uostalom ima istorijsku tradiciju, jer je još šiitska sekta Nizariti krajem 11. veka, poznata po krvoločnosti i surovosti, zbog konzumiranja droge prozvana hašišarima.
Ludilo bez granica
Da li se u sprezi droge i rata mogu objasniti užasi počinjeni u starijoj i novijoj istoriji? Kriminolog Volf-Rajnhard Kemper s Univerziteta u Lineburgu upozorava da ne treba donositi preuranjene zaključke, jer nema dokaza za to da droga utiče na popuštanje etičkog praga kod vojnika:
- Droga deluje individualno na svakog od nas, jer svako nosi jedinstveni koktel hormona u sebi. I kada amfetamin naiđe na određenu hormonsku mešavinu, ne može se unapred predvideti šta će se desiti sa tom osobom. Isključivo hemijom sigurno se ne može opravdati ponašanje i motivacija terorista, kao što ni želja za avanturom, dosada ili psihijatrijski problemi ne mogu da budu dovoljno opravdanje za stotine mladih ljudi koji odlaze u Siriju, Avganistan ili Irak da poginu u ratu za Alaha. Koreni tog ludila i fanatizma su ipak mnogo dublji.
Tajna Pustinjske lisice
U proleće 1940. godine, nemačke trupe su pregazile granice zemalja Beneluksa i Francuske. Među njima je Ervin Romel, kasnije poznat pod nadimkom Pustinjska lisica. Oler opisuje ovaj marš u stilu tog vremena: "Romel je stajao između dva oficira na komandnoj liniji, kapa mu je opušteno skliznula unazad. Rat na drogama. Nezamisliv bez pervitina, koji je stigao na front u milionskim količinama. Zahvaljujući njemu je Romel izgubio svaki osećaj za opasnost, što je tipičan sindrom za metamfetamin u velikim dozama."
Konzumiranje droga je bilo svakodnevica i u Trećem rajhu, opisuje nemački autor Norman Oler u svojoj najnovijoj knjizi "Potpuna opijenost". On je krenuo tragom nacističke narko-kuhinje u Berlinu, u kojoj je svojevremeno spravljano milion pervitin tableta nedeljno. Priča podseća na "Brejking bed", legendarnu TV seriju o nastavniku hemije Valteru Vajtu koji počinje da se bavi proizvodnjom i prodajom kristal meta.
U ono vreme je nemački Valter bio dr Fric Haušild. Pervitin je razvijen u nemačkom farma-koncernu Temler, koji ga je punom parom distribuirao do samog kraja 1945. Ovaj medikament, koji je trebalo da pospeši borbenost vojnika, sastojao se, kao i uništavajuće moderne droge ovog vremena, od metamfetamina.
U nacional-socijalizmu je postojao u formi pilula. Recept godinama nije bio potreban, a konzumiranje je bilo opšteprihvaćeno, jer nije bio deklarisan kao opasna droga. Praline sa metamfetaminom trebalo je da olakšaju ženama dan i kućne poslove, a osim toga, navodno su obuzdavale apetit. Čuvari režima su u svojim kancelarijama jednom pilulom olakšavali sebi dnevne obaveze, a u ratu je Vermahtu pervitin bio oslonac u blic-ratu sa zadatkom da očuva budnost vojske.
U jednom kasnijem poglavlju Olerove knjige pod nazivom "Haj Hitler", govori se o fireru i njegovom punačkom lekaru Teu Moreliju, koji je svom A- pacijentu ubrizgavao koktele i snabdevao ga tabletama. Iako zabeleške lekara sadrže teško razumljive simbole, čije značenje je nejasno u mnogim slučajevima, Norman Oler ipak zaključuje da je Hitler bio težak "džanki".
