Ponovo rampe na granicama
Teroristički napad 13. novembra u Parizu prisilio je evropske zvaničnike da radikalno preispitaju dosadašnju prinicipe EU, a prvi na udaru već u petak mogao bi da se nađe Šengenski sporazum.
Francuska će na vanrednoj sednici ministara unutrašnjih poslova EU 20. novembra, zatražiti da Evropa uvede hitnu unutrašnju kontrolu granica i privremenu suspenziju Šengenskog sporazuma.
"Francuska će ove nedelje pozvati na efektivnu suspenziju Šengenskog sporazuma na otvorenim granicama širom Evrope, kao i da druge evropske zemlje uvedu kontrolu na granicama unutar slobodne evropske zone", objavio je britanski "Telegraf", pozivajući se na neimenovane diplomatske izvore.
Mnogo je nepoznanica šta bi to konkretno moglo da znači za građane država-članica Šengenskog sporazuma, jednog od ključnih dokumenata EU koji omogućava slobodu kretanja ljudi iz jedne države u drugu, bez obaveze nošenja lične isprave.
Programski direktor Centra za međunarodnu saradnju i održivi razvoj Nikola Jovanović kaže da prvo treba videti kako će taj zahtev Francuske biti formulisan - da li će se odnositi na privremenu suspenziju ili na donošenje vanrednih mera privremenih vraćanja granica.
Pročitajte još:
* Telegraf: Francuska traži zatvaranje granica i suspenziju Šengena
- U obe varijante to znači privremeno vraćanje fizičkih granica, odnosno kontrolu na nekadašnjih graničnim prelazima. To ne znači da će ljudima iz Frankfurta biti potrebne vize za odlazak u Brisel, ali to znači da će biti vraćene kućice na granicu i da će nadležne službe preduzeti nasumične ili detaljne kontrole prelaska granica. Dakle, građani EU moraće da imaju tom prilikom neku legitimaciju - objašnjava za "Vesti" Jovanović.
U slučaju ovakvog razvoja događaja, evidentno je da će to značajno umanjiti komfor dosadašnjeg putovanja na koji su navikli Evropljani. Šef Delegacije EU u Beogradu Majkl Devenport juče je demantovao suspenziju Šengena.
- Izjave o ukidanju Šengena su neodgovorne i netačne. Što se tiče najave o zatvaranju granica, svaka država treba da shvati ozbiljnost trenutka i da preuzme deo obaveza, a definitavan stav o svemu tome znaće se u petak, na sastanku ministara inostranih poslova EU. Tada će se sve iskristalisati, znaće se ko zatvara granice, a ko ne - rekao je Devenport u Preševu.
Opozicija pita za ogradu
Juče su i opozicioni poslanici u Skupštini Srbije iskoristili početak sednice da od predstavnika vlasti zatraže odgovor na pitanje da li će Srbija podizati ograde i barijere na svojim granicama kako bi zaštitila svoju teritoriju.
- Svesni smo celokupne situacije u vezi s migrantskom krizom. Ako se ogradi cela šengen zona, da li je Srbija spremna za podizanje ograda na svojim granicama, ukoliko to bude neophodno - upitao je poslanik SDS-a Aleksandar Senić premijera Aleksandra Vučića.
Koliko se strah uvukao među Evropljane nakon terorističkog napada u Parizu i saznanja da je bar jedan od napadača bio u migrantskoj koloni i prošao Grčku i Balkan, govori i najava da će Austrija i Slovenija zatvoriti granice.
Javni servis RTS objavio u ponedeljak uveče da je "na osnovu dogovora zemalja članica Šengena, Srbija je obaveštena da će doći do zatvaranja granica Slovenije i Austrije". Konfuziju je dodatno uvećala Slovenija koja je juče to demantovala, tvrdeći da se ne radi o zatvaranju granice, već o uvođenju "mera za regulisanje protoka migranata, na osnovu raspoloživih kapaciteta i uzimajući u obzir koliko migranata može da prihvati i koliko da ih prosledi".
Lični podaci bez zaštite
"Fajnenšel tajms" navodi da se među novim merama razmatra uvođenje uzbune za tzv. strane borce - državljane EU za koje se sumnja da su boravili u Iraku i Siriji boreći se na strani džihadista. Na zahtev francuskog predsednika Fransoa Olanda, namerava se oživljavanje starog rešenja kojim bi se podaci o putnicima u avionu automatski slali u zemlju destinacije. Tu meru je ranije Evropski parlament blokirao zbog brige o ličnim podacima, podseća list.
Dok informacije i dezinformacije kolaju medijima, a građani Srbije razmatraju šta će se desiti ukoliko sve države u okruženju zatvore svoje granice, a na teritoriji Srbije ostane ogroman broj migranata kao neka vrsta zatočenika, srpski državni vrh zakazao je za utorak veče novu sednicu Biroa za koordinaciju službi bezbednosti.
- Mi ćemo pratiti šta se dešava i bez obzira na to šta se bude dešavalo, Srbija neće biti nespremna jer se pripremamo za sve scenarije - tvrdi srpski ministar unutrašnjih poslova Nebojša Stefanović.
Pada i bezvizni režim?
Suspenzija Šengenskog sporazuma odrazila bi se i na bezvizni režim za države koje ne potpadaju pod ovaj ugovor, ali čijim građanima je omogućeno da putuju bez viza.
- Nije u direktnoj vezi, pravno nema uzročno-posledične veze, ali biće sigurno većih pritisaka da se vrate vize zemljama na periferiji EU, odnosno da se preispita bezvizni režim, pogotovo za zemlje koje se nalaze na migrantskoj ruti - objašnjava Nikola Jovanović.
On kaže da je nivo bezbednosti podignut i za subotu najavljuje policijsko-vojnu vežbu u kojoj će snage bezbednosti pokazati kakav je odgovor Srbije na terorizam.
- Povećali smo i prisustvo bezbednosnih snaga na mestima gde smatramo da su kritične tačke. Takođe smo pojačali i obaveštajni rad - dodao je ministar.
Migranti blokiraju Srbiju
- Slovenija i Austrija su zapretile da će zatvoriti granice, pa se polako usporava kretanje migranata. Predviđeno je da oko 2.000 migranata dnevno uđe u te zemlje, ali Srbija to ne može da prihvati jer šta da radimo ako kod nas uđe 8.000 ljudi, a dnevno možemo da pustimo samo 2.000 - ukazao je na problem ministar Nebojša Stefanović.
Za Beograd je, kako kaže, bitna odluka Nemačke o daljem odnosu prema migrantima i ukoliko Berlin donese odluku o usporavanju prihvata izbeglica, to će za Srbiju biti problem.
