"Gazili smo preko mrtvih!"

Jedan od pariskih terorista kao da se namerio na Srbe iz pariskog predgrađa Sen Deni, a masakr u kome je teško povređeno sedam srpskih državljana i Portugalac, srpski zet, dugo će pamtiti i porodice Živke Burić i Ace Pavlovića. Ipak, zahvaljući sreći, prošli su mnogo bolje nego što se moglo desiti.

Reuters

Porodica Burić je za dlaku izbegla tragediju

- Hvala bogu što je i ovako, mogli su svi izgubiti živote - kaže osamnaestogodišnja Julija Burić.

Predstavljajući se, saopštila je da su svi iz Srbije, osim zeta Portugalca, da su poreklom raštrkani u velikom krugu oko Beograda, da je ona iz Beograda, iz Mokrog Luga.

Pričali smo dugo, srpski joj je odličan, francuski još bolji, a ukoliko negde malo zapne, zove babu Živku u pomoć.

Reuters

Pročitajte još:

* Le Pen predlaže: STOP za izbeglice!

* UZNEMIRUJUĆI VIDEO: Specijalci "krvavo sačekali" teroriste

* Francuzima se vratilo rušenje Gadafija?

* "Islamska država menja strategiju: Efektan napad u stilu Al Kaide"

Od subote, Julija čuva dvomesečnu sestricu Anđelinu.

- Posetila sam mamu u u bolnici, prvo što sam joj rekla jeste da ne brine, svi čuvamo Anđelinu. Onda sam joj naredila da ona ništa ne govori, neka se ne umara, pričaću ja. U ušima joj zuji od eksplozije.

Teška je Julijina priča. Imala je sreću da sa sestricama ostane kod kuće. A iako nije bila očevidac, sve zna do u detalje. Preneli joj članovi porodice, svi nastradali u atentatu, neko manje neko više.

- Mi svi radimo, ali i svi prodajemo zastave, šalove, razne navijačke rekvizite, kafu, čaj. Dok smo Valentina (13) i ja čuvale Anđelinu, moji su bili ispred Stad de Fransa, igrala se fudbalska utakmica Francuska - Nemačka. Od toga se zaradi sitnica, skoro ništa, ali nama svima mnogo više znači da budemo među ljudima i da se družimo.

Te večeri, svoje tezge namestili su pred Mekdonaldsom. Utakmica počela, pa smo ušli u ovaj restoran brze hrane i zaseli onako po naški, kao u kafani. Opušteno pričali.

- Prepade nas jedna strašna eksplozija, a odmah nakon toga vidimo i policiju, sprintom trče, pištolji im u rukama, penju se na prvi sprat Mekdonaldsa, viču: "Bežite svi, napolje, napolje, sada će druga bomba" - tako u razgovor uskače Julijina tetka Zorica Burić Nikolić, glas joj drhti.

Nastavlja u grču:

- Naše veliko društvo istrči iz Mekdonalda, istrčali su i svi drugi, a onda je grunula i druga bomba. Mislila sam da mi se telo raspalo, da su mi se otkinule ruke i noge. Krv svuda. Bežim, ali mi pod noge pada nečija otkinuta glava, pomislih da je to glava mog supruga Ivice, nekako mi isti, vrištala sam. Onda se okrenem, vidim Ivicu na zemlji. Pored njega leži Indira, ne vidi joj lice, a Ivica mislio da sam ja. I on vrišti. Ugleda me, krenemo jedno prema drugom, a ispred mene stalno ona otkinuta glava. Tu je policija. Jedan me vuče na jednu stranu, drugi na drugu, ja hoću da sam uz Ivicu.

Zastaje Zorica, teško uzdiše, ali ide dalje:

- Gura nas policija u neku slepu ulicu. Viču da ima još jedna bomba. Mi u krvi, komadi mesa po nama, sve se u kosu zalepilo. Ja po nogama sva izgorela. Ivica loše. Negde nas povedoše, ali treba proći istim mestom, pored one glave. Gazimo po delovima ljudskog tela. Policija opominje: "Ne gledajte!". A ona glava opet ispred mene. Tašnom zaklanjam oči. Ali, ugledam sestru Tinu, sva je u krvi, sedi. Oko nje ranjeni. Sve su nas odveli u hotel Formula 1, posle u bolnice.

Zorica drhti. Julija sluša. Drhti i ona, pa da bi poštedela tetku, ponovo uskače u razgovor:

- Zorica ima opekotine na butinama obe noge. Može hodati, a njenom mužu, mom ujaku Ivici Nikoliću su povrede na glavi, to su mu ušili. Mojih je tu bilo mnogo, tridesetak.

Julijina majka Tina je teško povređena.

- Mamu su smestili u šok-sobu, geler je probio leđa i ušao u pluća, stavili su joj dren da bi mogla disati, u bolnici "De la Fonten" operisaće joj plućnu maramicu. Ima i dve rupe u ruci. Izlomljene su kosti, stavili su joj neke šine, povređen je nerv, neće moći da pomera jedan prst.

Teško je povređen i Aca Pavlović (49), budući kum Burića. Od eksplozije je ogluveo. Geler je ušao u stomak i u teškom je stanju. Dva dana njegova supruga Ljiljana Atanasković Pavlović (40) vodila se kao nestala, a onda su im javili da je nađena u jednoj bolnici, lekari se bore za njen život. Teške povrede lica je zadobila i Julijina tetka Indira Radosavljević, kao i Snežana Mitrović.

- Ne znam da li će moći da hoda. Možda će morati da joj amputiraju obe noge, ali ne daj, bože, ne daj, bože - upućuje Julija molitve prema nebu.

Baka Živka je dobro prošla ima samo veliku modricu na nozi, ali je njeno psihičko stanje teško. Samo plače.

- Dobro je, biće dobro. Ljiljana, Aca i mama su u najtežoj situaciji, a, je li, biće sve u redu? Ipak su se svi izvukli, mogli su svi da nastradaju. Ne smem da mislim na to - hrabri se Julija.