Potresna svedočenja iz Pariza: Oko mene su ležali mrtvi
Čim se čula pucnjava iz serije napada, kvartovi oko mesta zbivanja su totalno blokirani u perimetru od jednog kilometra. Izveštači koji su mogli na priđu na 200 metara udaljenosti, saopštavali su da nikad na ulicama nisu videli toliki broj angažovanih automobila, mobilisane su sve službe, među kojim 2.000 policajaca, 700 vatrogasaca, 38 bolnica s odmah otvorenim operacionim salama, lekari su i bez poziva stizali na ispomoć, angažovane psihijatrijske službe za pružanje pomoći.
Prazni autobusi kružili su ulicama napadnutih kvartova kako bi mogli da prevezu sve koji su se našli na ulici. U danu posle atentata, 11 stanica metroa je zatvoreno, osam linija autobusa preusmereno.
Svedočenja očevidaca su vrlo potresna.
Pročitajte još:
* Pariz: Novi pucnji, policija juri auto pun napadača
- Sedeo sam ispred kafane, ugledao mladića koji šeta sa kalašnjikovim u rukama, okreće se prema terasi i nasumice puca. Ljudi su bežali u svim pravcima, utrčavali u dubine kafana - govori jedan očevidac.
U Bataklanu, koncertnoj sali gde se održavao rok-koncert jedne kalifornijske grupe, ljudi su vriskali, bacali se na zemlju, trčali prema izlazima, sakrivali u garderobe, penjali se stepenicama do pod krov, zaglavljivali se na stepeništu. Na tom mestu pesme i radosti, užas taoca je trajao tri sata, sve dok nisu likvidirani teroristi.
- Nikad neću zaboraviti tu sliku. Svuda mrtvi, povređeni. Pucali su na sve što se kreće. Neko je vikao: "Lezite, lezite." Jedan terorista je bio pokraj mene, mladić obučen u civilno odelo. Ležao sam mu uz noge. Osetio sam da puni šaržer. Ne znam kako sam ostao živ - kroz suze govori Parižanin Žeremi.
- Trčali smo na sve strane, najviše prema pozornici, a sala u potpunom mraku. Panika, konfuzija. Odmah sam shvatila šta se događa. Po likvidiranju terorista, evakuisali su nas u talasima. Svi smo izlazili sa podignutim rukama kako bismo bili sigurni da među nama nema terorista - u šoku je Katrin.
Frank trenutke strave opisuje ovako:
- Svi smo se bacili na zemlju i rukama štitili glavu. Čekao sam da me metak pogodi u glavu, u srce. Imao sam utisak da traje celu večnost. Onda je neko uzviknuo: "Kola su otišla." Kad sam digao glavu, oko sebe sam video deset mrtvih.
