Iza kulisa Arapskog proleća (2): Rušili i u Bosni i na Kosovu
Saudijska vojska je, dok još vehabizam nije bio zvanična ideologija saudijske kraljevine, sistematski rušila (19. vek) simbole drugih islamskih pravaca - njihova svetilišta, biblioteke, škole, nadgrobne spomenike.
Razlog ovog verskog vandalizma bila je dogma po kojoj su sva ta obeležja bila otomanska arhitektura, dekoracije i nadgrobni spomenici koji nisu odgovarali vahabijskoj ikonoklastičnoj estetici. Ta estetika je, po vehabijskom učenju, bila umetnički proizvod sa ljudskim (a ne religioznim) likovima i znači idolatriju i politeizam.
Iza kulisa Arapskog proleća:
Saudijske, vehabističke agencije i njihov novac stajali su direktno iza rušenja mnogih svetilišta, biblioteka i drugih sekularnih i verskih objekata u Bosni i na Kosovu.
U sporazumu između Vašingtona i Moskve bilo je dogovoreno da se rezolucija u Savetu bezbednosti o rusko-američkoj akciji protiv ovakvog islamizma pojavi u Savetu kao zajednička inicijativa 30. septembra, ali su se Amerikanci iz političkog oportunizma povukli samo nekoliko sati pre početka sednice. Sergej Lavrov je obavešten o američkoj odluci, pa je govorio o incijativi pred člnovima Saveta ne spominjući da je reč o zajedničkom projektu, mada je mnogima u sali bilo već jasno da sa američkom podrškom nešto nije u redu.
Dvadesetog oktobra, Vladimir Putin, na prilično iznenađenje ruske javnosti, prima u Kremlju sirijskog predsednika Bašara al Asada. Na sastanku su još ministar odbrane Šojgu, šef diplomatije Lavrov, zajedno sa načelnicima obaveštajnih branši Rusije. Tema je primena i revitalizacija ranijeg rusko-američkog sporazuma dogovorenog u Ženevi još 30. juna 2012. godine.
Asad u Moskvi ubeđuje Putina da je spreman da primeni i da već sprovodi naloge iz dogovora u Ženevi. On kaže Putinu da je, na primer, u sirijsku vladu već uključio i predstavnike opozicije, a radi sastavljanja "prelazne vlade" kako je to, takođe, tražio papir iz Ženeve.
Pariz je sumnjiv
I Putin i Obama sumnjaju da pristanak Pariza da se uključi u proces nije baziran na"autentičnim, realističnim interesima" Francuske kako bi se postigao trajni mir. U jednoj analizi piše da se ulazak Francuske može "jedino protumačiti kolonijalnom fantazijom Pariza" (Sirija je dugo bila pod francuskim mandatom), a u kombinaciji sa "korumpiranjem francuske vlade turskim i saudijskim novcem" (Tijeri Mejsen, Volter.org.).
U ovoj fazi igre, oba ključna igrača, SAD i Rusija, šalju signale da imaju isto "razumevanje" kominikea u Ženevi, pa pada odluka da Vašington i Moskva uvuku u mirovni proces i druge faktore, ključne za uspeh inicijative, ali i potencijalno sposobne da je miniraju. Tako,u nastavak igre ulaze Francuska,Turska i Saudijska Arabija.
