Erdogan bi da vlada kao sultan
U Turskoj se u nedelju održavaju vanredni parlamentarni izbori u kontekstu sve veće polarizacije društva, političke nestabilnosti i sve teže bezbednosne situacije, pišu svetske agencije.
Popularnost turskog predsednika Redžepa Tajipa Erdogana veoma je pala i, iako je promenio taktiku, rezultat izbora verovatno neće promeniti odnos snaga na političkoj sceni, pa će njegova vladajuća Stranka pravde i razvoja (AKP) prvi put u svojoj istoriji možda morati da deli vlast.
Većina anketa pokazuje da AKP, stranka islamističkih korena koja je dominirala turskom politikom 13 godina sve dok na izborima u junu ove godine nije izgubila apsolutnu većinu u parlamentu, na izborima u nedelju 1. novembra ponovno neće dobiti dovoljno glasova da sama sastavi vladu.
AKP je u junu dobio 40,87 odsto glasova i 258 poslaničkih mesta, a za većinu mu je potrebno 276 od ukupno 550. Koalicioni pregovori nisu uspeli, pa je Erdogan sazvao nove izbore u nadi da će ovaj put dobiti dovoljno glasova da AKP vlada sam, što bi mu omogućilo da poveća svoja ovlašćenja.
Autoritarnost odbija ljude
Erdogan je dominirao prethodnom predizbornom kampanjom, snažno lobirajući za AKP i jačanje svojih ovlašćenja. Mnogi smatraju da je upravo on odgovoran za pad popularnosti stranke jer je svojom autoritarnošću odbio čak i neke dugogodišnje pristalice. Ankete pokazuju da više od polovine Turaka o Erdoganu ima negativno mišljenje, a samo 39 posto pozitivno.
Erdogan (61), naime, želi da uvede predsednički sistem po uzoru na SAD i vlada bar do 2023. godine, 100. godišnjice sekularne republike, u nadi da će u istoriji ostati upamćen kao jednako velik ili još veći turski vođa od Mustafe Kemala Ataturka, utemeljitelja moderne Turske.
Turski premijer Ahmet Davutoglu (56) očekuje da će AKP osvojiti najmanje 44 ili 45 posto glasova te da će možda moći da izbegne formiranje koalicije.
- Ako postoji plan 'A', ne želim da govorim o planu 'B' - rekao je Davutoglu odgovarajući na pitanje je li spreman da deli vlast s opozicionom Republikanskom narodnom strankom (CHP).
Međutim, visoki zvaničnici AKP i CHP privatno priznaju da se pripremaju za pregovore o podeli vlasti koliko god to Erdoganu bilo mrsko.
Kurdi glavni neprijatelji
Erdogan odbacuje optužbe opozicije da namerno potpiruje sukobe s Kurdima kako bi pridobio glasove nacionalista. Kurdi su ponovno njegov neprijatelj broj 1 jer je prokurdska levičarska Narodna demokratska stranka na izborima 7. juna osvojila 13 odsto glasova, pridonevši velikim delom tome što je AKP izgubio apsolutnu većinu.
Neki analitičari strahuju da bi zemlja vrlo lako mogla utonuti u etničko i sektaško nasilje kakvo vlada u Iraku i Siriji.
- Postajemo sve više nalik Siriji i pretvaramo se u više bliskoistočnu nego evropsku zemlju - ugledni analitičar Čnegiz Čandar.
